Огромна већина Срба не зна да им 4. априла почиње нова година. И то 7530. по реду, колико је прошло времена и од Потопа.

НАСА је пре пар година саопштила да је древни србски календар најтачнији, да је у потпуности усклађен са природом,
да се почетак годишњих доба према том календару поклапа са електромагнетним променама Сунца, али сем неколико истакнутих
научних имена, нико на то не обраћа пажњу у српској јавности.
Српски народни календар је био званични календар средњовековних српских држава од 1119. године када га је у црквени кодекс унeо Свети Сава, па све до средине 19. века. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације, па и Душанов законик. Многи споменици, манастири датирани су по србским календару. Почевши од првог српског патријарха Јанићија па све до блаженопочившег патријарха Павла сви србски патријарси датирали су догађаје по „Српском календару”. Најстарији запис о србском календару јесте надгробни споменик из 6. века.

На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.
Иначе, србски календар датира још од винчанске културе, а на то указује карактеристичан симбол за време – лук са два пресека. Година се делила на два дела, лето је било „од Ђурђева до Митрова дана“, што се односи на период бујања вегетације и уопште живота на овим просторима. Година је имала тринаест месеци по 28 дана, а сваки месец је имао 4 седмице, свака седмица (недеља) имала је по 7 дана, као што иду месечеве мене.
„Србски календар” је најзначајнији научни и културни споменик српског народа и линија водиља кроз време и историју и чувар србског идентитета.

Данашња компјутерска обрада података врши се по протоколу „Србског календара” – година, месец, дан. Овакав протокол нема ниједан други календар у свету.

Говорећи о томе зашто је Стари србски календар посебан, етнолог Слободан Филиповић каже „због тога што се заснива на природним јединицама сунчевог система“. „Наш календар прати биолошки ритам Земље. То је уједно народни, црквени и државни календар“, каже он, тврдећи да су „Срби једини народ који поседује циклусно знање“.


Новинар НИН-а, Драган Јовановић, који је један од потписника петиције за озваничење овог календара, каже: „Срби су имали веома опсежан и детаљан календар, доказујући да је тај древни предак живио са природом и космосом у потпуној хармонији и складу, пратећи њихове токове и стапајући се са њима. У лирским коледарским, божићним, краљичким и другим песмама упућене су молитве божанствима, најчешће Сунцу, кога су обожавали и поштовали као врховно божанство, што је и разумљиво, јер су земљорадници и сточари знали ко им дарује живот и храну, и зато им је поглед стално био упрт у небо.“

Србска историја није била лака а ни кратка. Траје преко седам хиљада и пет стотина година – каже ентолог Драгомир Антонић, који је објавио књигу „Српски народни календар“.  Календар којим су се Срби некад служили, најстарији је на свијету. Срби немају никаквог разлога нити смеју да одбаце преко пет и по хиљада година своје историје, јер у историји су садржане многе мудрости које нам и данас могу бити од користи. У „Српском народном календару“ забелeжен је значај сваког дана. Шта ваља ког дана радити, а шта не ваља. Који су дани обични, без обредних радњи, а којим данима би требало извести одређене радње. Све је засновано на миленијумском искуству и пракси сачуваној у народном памћењу Срба. Без измишљања. Савремена наука је доказала да су многе чињенице записане у народном веровању тачне.
Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке издавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност овог календара и природних појава.

Према Милану Т. Стеванчевићу, бившем експерту Уједињених нација који се овом проблематиком бавио пар деценија, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о србском календару налазе у старим рукописним књигама, које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.
Метеоролошки сателити доказују да су „горски цареви“ без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да Сунце смањује активности на северној хемисфери и мудро се повлачи код „јатака“ на зимовање. Народни србски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије – каже Стеванчевић.

Милан Т. Стеванчевић  експерт Уједињених нација а пријатељ сарадник нашег сајта и његове објаве код нас:

Сто тридесет осам година од увођења Јулијанског календара у Српску православну цркву

Равнокраки Винчански крст

Српска зима 7528. по Српском календару Светог Саве