На предстојећим парламентарим изборима гласам за посланичку листу СРПСКЕ НАПРЕДНЕ СТРАНКЕ – Александар Вучић, из разлога што је трећи на листи Дејан Ристић, као кантидат за посланика у Скупштини Републике Србије, (што верујем он сигурно неће бити). Елем, у најмању руку, видим овог господина на месту Министра културе Републике Србије, што ће се наредних месеци боље показати. Можда грешим у пројекцији позиције новог сазива Валаде РС, али очито је да иначе садашњи директор Музеја геноцида, Дејан Ристић на месту посланика не би требало да буде, ако се узме у обзир његов друштвени значај, већ нешто више од тога.
Покушаћу да образложим своју одлуку:
ДЕЈАН РИСТИЋ је једна у низу особа коју лично познајем као кандидата за посланика, а која по мојој скромној процени реално може утицати на промене, и допринети у побољшању пре свега на пољу културе, али и других области. Истичем, ово је моје лично мишљење, које проистиче из сарадње са г. Ристићем, а која у нашој Мачви већ има резултате.
Сад, неки који прате мој рад, понајвише на месту председника Удружења „Милош Милојевић”, рекоше када сам почео јавно да се залажем за горе поменуту листу да се шалим?
А да ли је заиста тако? ЈЕСТЕ, ИСТИНА ЈЕ, гласам за посланичку листу СНС-а, коју ћу 17. децембра заокружити на изборима.
Као председник заступам нестраначко и невладино Удружење „Милош Милојевић” из Црне Баре, али сматрам да имам право и на своје лично мишљење и политички став, који до сада јавно никада нисам саопштавао. Но ипак, желео сам да за објављивање ове моје одлуке тражим неки вид одобрења самог руководства свог удружења, што сам 2/3 и добио. То би у нормалним околностима било непотребно, да је степен наше друштвене зајенице развијенији и да разликујемо право на слободно мишљење.
Зато бих још једном истакао да све што овде пишем искључиво је производ мог личног мишљења, запажања и закључака, те доводити Удружење „Милош Милојевић” из Црне Баре, чији сам председник и оснивач, у исту раван са мојом одлуком није у реду, јер оно треба да остане по овим питањима неутрално и отворено за сарадњу са свим заинтересованим појединцима и групама без обзира на страначку припадност.
Као председник удружења које се више од деценију бави враћањем из заборава, те представљањем лика и дела Милоша С. Милојевића, евиденто бележим са сарадницима успешне резулате на овом пољу, без обзира на све опструкције. Познато је да многе одлуке које не зависе само од воље удружења нисмо могли реализовати самостално, те смо се обраћали релевантим државним институцијама где смо у мањој мери добијали помоћ и подршку како за реализацију тако и за саму имплементацију важних пројеката. Али евидентно је да смо имали и потешкоћа, које смо превазилази и без уласка у политику и давања икоме било какве подршке. Свестан сам да то и сада није нужно.
Али је потребно, јер се наш рад одавно почео користити и у политичке сврхе, те је све више појединаца и политичких групација које у време предизборних кампања користе лик и дело Милоша С. Милојевића.
Познато је у новијој историји да се тзв. јавним апелом тражила осуда и забрана рада удружења које водим. Један од потписника је и сам Дејан Ристић. До потпуне реализације овог апела није дошло, али друштво је претпрело, и још трпи последице које се огледају у различитим аспектима рада самог удружења.
Да би се проблем превазишао било је више предлога самих сарадника. То су била понајвише радикална решења, а једно од њих, парадоксално, довело је до сарадње са једним од потписника овог апела – Дејаном Ристићем, сада дирекором Музеја геноцида у Београду. Заједничким разумевањем и сарадњом, наша Мачва је реализовала значајан пројекат за који је изузетно заслужан управо Дејан Ристић. Иницијатор за сарадњу и реализацију био је мој ужи сарадник, на чему сам му лично захвалан.
Ова фотографија настала је као резултат пружене руке сарадње, што је већ и показанао. Зато верујем да је могуће наставити, јер је то једина могућност која улива наду и за нашу Мачву.
Гледајући на стање у култури на локалу (општина Богатић), те проблеме који су настали као последица претходног руководства, мишљења сам да и локално руководство са председником општине Богатић, Миланом Дамњановићем даје несебичне напоре да се културни живот у Мачви гаји и развија. Увек може боље што ће и бити резултат рада који ће се у наредним годинама још више видети.
Можда сам преуранио, не са давањем подршке, колико са коначном одлуком избора будућег министара културе, али остајем у веровању да је управо Дејан Ристић, будући Министар културе Републике Србије, чијом подршком листа СНС-а дајем ту могућност.
Верујем да је овај мој акт за самог г. Ристића, па и саму листу на овим изборима и непотребан, али сам имао потребу да након више од четири деценије, по први пут јавно проговорим о свом политичком мишљењу, или боље речено ставу, и тиме ставим тачку на ову тему.
Жалим што поједине тзв. национално обојене опозиционе опције са својим представницима не уливају довољно вере и наде, те да не показују искрене намере којима бих поверовао, што је у великој мери утицало на моју одлуку која није довела у питање личну подршку листи СНС-а.
И за крај да кажем да сам и даље, без обзира на мој јавни, а опет истичем лични став, по питању предстојећих парламентарних избора, остао нестраначка личност (нисам члан ниједне политичке странке). Помишљам о могућности да ако се околности створе, у најмању руку оснујем политички покрет „Милош Милојевић”, чиме би знатижељни знали чији сам (и даље Милојевићевац), а тиме одговорност заједно са истомишљеницима преузмем у своје руке. Иако сам то и у посебним видео форматима на интернету најављивао, околности су, да задељан глогов колац ипак одложимо, јер нам он још није потребан.
До када видећемо, по мени, већ након избора и формирања нове Владе Србије.
Новица Крезић, с.р.
Црна Бара, Аранђеловдан 21. новембар 2023. године