У циљу сагледавања проблема омладине Мачве дошли смо у Дом културе у Глушцима, где нас је дочекао Милош Кокановић, који се бави народном игром и традицијом кроз Фолклорни ансабл “Ђидо” у Богатићу као и кроз вођење, тачније обуку младих нараштаја у овом културном сегменту наше заједнице. Прве уметничке кораке начинио је у родном Клењу 1999-те године да би потом играо за Куд “Чивија” из Шапца, а од 2005. године активан је члан већ поменутог “Ђида”.
Кокановић је уједно и уметнички је корепетитор и руководилац више културно-уметничких друштва у Мачви. Затичемо га у радном издању у Глушцима где се активно воде припреме младих снага. У овом глушачком друштву које носи име име “Александар Достанић” у знак сећања на мештанина овог села који је прерано напустио своје другове. Овде омладине има узраста од 15 и више година, што је похвално. Зато смо упитали шта је то младе задржало у овом друштву.
– Пре свега љубав према игри. – сматра Милош Кокановић и додаје – Од самог оснивања друштва била је омладинска група, а сам континуитет у раду допринео је да се млађа деца угледају на старије те да убрзо и они постану озбиљни репрезенти друштва и самог села. Сарадња са Фолкорним ансамбом “Ђидом” постоји, ево ја сам члан тога друштва. Многим омладинцима који играју у богатићком фолклорном ансамблу или неким другим друштвима у Новом Саду, Београду и сл. Потребно и пожељно је да омладинци остану и у свом сеоском друштву. Ипак није то велики број који остаје, заиста мали је проценат истрајаних у намери да настави активно да се бави фолклором. Могуће је тај број повећати разговором, неким јавним часом са њима.
Пандемија и отуђење младих
У наставку разговора схватамо да су млади ипак преокупирани обавезама у средњој школи и на факултету. Сама панедемија утицала је на пад бројности омладине у овом културно-уметничком друштву. Пандмија Ковид-19 довела је до и до отуђења једних од других. Рад у овим условима је тотално другачији. Чак се јавља и бојазност код родитеља што такође утиче на бројност.
– Ово глушачко друштво имало је доста гостовања. – наставља Кокановић – Почео сам од скора да радим са њима, мој претходни колега, Марко Симић био је уметнички руководилац пуних 17. година. Због породичних обавеза, препустио је овај део руковођења друштва мени. План је да наставимо са истим темпом по питању гостовањима уколико услови буду то дозвољавали.
Пробе се одржавају два пута недељно по сат и по што се тиче старије групе. Ипак у овој години доста тога је пропуштено због прекида и свега што се дешавало.
Сала је топла, јер је систем даљинског грајања Дома културе повезан са Основном школом.
Милош Кокановић у разговору даље каже: – Културно-уметнично друштво не чине само деце, управа, ми, потребна је већа укљученост родитеља, како би резултати били далеко бољи. С обзиром да водим више културно-уметничких друштва гледам и да повежем поједина села и децу тиме што често доведем једне другима. Сада у корони то није чест случај.
Кокановић је мишљења да ће и овај прилог утица на повећање свести код младих да се прикључе или пак у већем броју задрже на даљим пробама и у самом раду.
Опсесија телфонима
Разговорали смо са Жељаном Пајић и Нађом Васић, омладинкама које су у овом друштву преко десет година где су иначе направљени и први кораци народне игри и песме. Жељана сматра да недостатак у раду фолклора јесте веће присуство њених вршњака. Али као узрок наводи прекомерну употребу мобилних телефона и коришћење самог интернета.
Нађа Васић, пак истиче да су поједини мушки омладинци више узели учешћа у сеоском фудбалском клубу и ту види проблем да мушких играча мањка.
Поред фолклора и фудбала у селу није забележен други облик организованог рада са омладином.
– Остала сам у друштву, јер дуго година сам овде, свиђа ми се програм који радимо и сами кораци. Волимо да обилазимо и места где гостујемо. – каже ова омладинка. И додаје да су и гостовања редукована због саме пандемије.
Недостатак које оне истичу је у мањем броју вршњака што уме да представља проблем те се неки кораци теже изводе. Зато неке теже кораке некада не могу да раде, а млађи узрасти нису у могућности да се са њиховом групом се ускладе.
Заједнички закључак омладинки је да је и највећи пробелем ипак мобилни телефони и интернет. Свесни су да то постаје неки вид зависности, али ипак верују да би друштвене мреже ипак могле да помогну у представљању корисних садржаја као што су спортске или неке друге активности, који могу привући веће интересовање користећи мрежу сврсисходније.
Не знају се потребе младих – зато се лута!
Горан Будимировић (21) од 2006. актвинан је на пробама и раду културно-уметничког друштва овде у Глушцима, колико чујемо он је и у Богатићу активан, а до скора је био и у Црној Бари и Равњу као члан друштава и у тим местима. Велика енегрија и петнаестогодишње искуство овог омладинаца најбоље у разговору долазимо до података заправо где је омладина. Она је већином кући или је у дискотекама, мада их има и на интернету.
Како се може анимирати омладина и како је активније укључити у друштвени живот?
– Како би се број омладинаца повећао потребно их је подстаћи, на неке начине у срадњи са родитељима, сматра Горан и наводи: – Чест је пример да родитељи чим дете крене у први разред одмах добије мобилини телефон. Поред КУД-а и фудбалског клуба могуће је покренути у селу још неке садржаје, али ипак би можда прво требала да се покрене нека анкета на основу које би се сагледле потребе омладине.
Како интернет може имати добре стране показује пример Горана, који је сарадник групе ентузијаста махом омладинаца који су покренули на интернету јутјуб канал “Момци са села” који бележи близу 60.000 пратилаца на овој платформи. Канал је почео 2012. године да се развија, а он је тада у екипи био најмлађи.
– Канал није настао из потребе прибављања новчане користи, више из шале, те досаде која је владала и др. – вели овај омладинац.
Да ли такви садржаји могу допринети популаризацији позитивних идеја?
– То је такође својевсна активност омладинаца који су направили канал неке врсте пародије, на актуелне теме и проблеме. Стварност се овде представља кроз шалу. Сама екипа радо прихвата младе сараднике који могу допринети у раду и развоју овог канала. Садржај се повремено снима, а уз снимања честа су и дружења ван самог радног дела.
Стручни сарадник: Зоран Милошевић
Текст: Новица Крезић
Фото, видео: Милинко Илић
Напомена: Пројекат: “Омладина општине Богатић” суфинансирала је oпштина Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Видео прилог: