У потрази за омладином пратећи садржаје који већ постоје долазимо у Карате клуб “Мачва” Богатић. Ово спортско друштво основано је давних осамдесетих тачније 1986. године. Првенствено ради са децом и младима. Тренери који се старају да своје вештине пренесу на децу и младе су Милан Перић, први тренер, док је други тренер Жељко Гајић, који је иначе сам проистекао из прве генерације овог клуба.

Огњен Живковић, Марија Живковић и Злата Крајчиновић

У току деценијског рада овај клуб са поносом може се похвалити многоборојним наградама и признањима стеченим на бројним регионалним, државним и међународим такмичењима. Овогодишњи резултати су такође за понос, заправо Клуб је на 28. шотокан Светском првенству у Зрењанину, одржаном 13. и 14. новембра 2021., био изузетно запажен о чему сведочи следеће:

  • освојено друго место – од стране Марије Живановић, јуниора
  • четврто место – Огњена Живановић, сениор, а међу првих десет нашла се и Злата Крајчиновић.

Са овим успешним омладиницма разговарали смо након одржаног тренинга:

Од када тренираш карате?

– Од своје треће године тренирам карате – истиче Огњен Живановић (19) и додаје да нешто када волиш није напорно. А да би се добри резултати остварили најпотребнија је упорност.

Шта то овај спорт издваја у односу на друге спортове?

– Дисциплина.

Како је утицала пандемија на тренинге?

– Штeтно, морали смо да се сналазимо самостално, нисмо имали могућност да користимо салу, па смо самостално вежбали код куће. Понекад са тренером, али веома слабо. Сада су околности повољније, вратили смо се у сали и имамо три пута недељно тренинге.

Зашто нема више твојих вршњака?

– Па…баш због те упорности о којој сам причао. Дођу до неког појаса нпр. плавог и одустану, јер их смори да раде једно исто. Та упорност и дисциплина су главне у овом спорту.

И у овом спорту јављају се проблеми који су последица стила живота и актуелних друштвених вредности. Заправо, млади се брзо поведу за друштвом, те крену у ноћне изласке и проводе, затим се везују за интернет и друштвене мреже, што их пасивизира. Ипак млади Огњен додаје:

– На јутјубу би могли да гледају снимке, како се ради нека техника, ако се нешто измени оно је одмах доступно.

Огњен Живановић је носилац црног појаса, дичи се многоборјним медаљама освојеним на европским такмичењима, а истовремено је вице-шампион Европе, петоструки је освајач Купа Србије и троструки првак Србије. И оно што је занимљиво љубав према овом спорту пренео је сестри Марији.

Марија Живановић након девет година активног тренирања у овом клубу такође је носилац црног појаса, те власник многобројних освојених медаља. Од којих помињемо највредније за сада: две зланте медаље у својој категорији, више пута је освајала награде на Првенствима Србије и Купу Србије.

Какав је осећај бити једна о најбољих?

  • Леп је осећај, јер млађи чланови могу да виде неког старијег и да им то буде нека мотивација за наставак тренирања. – истиче Марија.

Корона?

– Корона је имала велики утицај на саме резултате, једно време нисмо могли да имамо редовно тренинге. Пауза је била чак два и по месеца. Што је сигурно оставило последицу и на овом одржаном Светском првенству.

Марија је мишљења да би се већи број заинтересованих полазника могао повећати ако би за почетак прво дошли да виде шта се у клубу ради. Наводи и свој пример, брат је први почео да тренира и она је долазећи са њим видела и одлучила се да се придружи тренинзима, тако је до дана данашњег.

Злата Крајчиновић (15) у овај спорт је дошла на препоруку родитеља са седам година и веома брзо заволела како каже прво друштво и овај спорт.

– Због короне нисмо ишли на више такмичења, што се одражава и на саме резултате. – истиче Злата.

Како усклађујеш тренинге са школским обавезама?

– Није толико тешко, треба ускладити обавезе, а за то је нужна добра организација живота.

Софија Перић из Глоговца је пример да када се стекне навика и љубав према овом спорту, онда заиста није тешко долазити на тренинге иако је то и више пута недељно, а подразумева се и путовање до Богатића.

– Није напорно! Тренер нам често излази у сусрет и помаже у организацији превоза, јер доста је деце ван Богатића. – каже Софија.

Одлазећи из топле сале основне школе у Богатићу, пуштамо босу децу да се брзо преобуку, а салу уступе другом кориснику – Кошаркашком клубу. Видимо да и овде има омладине, као и у новоформираном омладинском делу Рукометног клуба “Мачва” Богатић. Гледајући и на Фолклорни ансамбл “Ђидо” који броји доста чланова омладинаца, те Аматерско позориште “Јанко Веселиновић” и друге приватне могућности очигледно Богатић као центар Мачве не мањка за садржајима који су доступни младима.

Стручни сарадник: Зоран Милошевић

Текст: Новица Крезић

Фото, видео: Милинко Илић

Напомена: Пројекат: “Омладина општине Богатић” суфинансирала је oпштина Богатић. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Видео:

By Urednik