Ко данас обележава у Србији другу офанзиву 14. септембра 1914. године Аустроугара на Дрини и Сави? Коме је у интересу да се величанствена одбрана Србије сакрије и обезвреди?
Одговор је једноставан, потомци 21. ландверске дивизије и 42. хонведске дивизије који су данас у Србији и пишу српску историју.
Једна од ретких књига која пише о Биткама на Дрини, књига нашег Мачванина Бана Станковића „Српска војска – Оружје наших победа 1914 – 1918“
Аустроугарске снаге на правцу Парашнице:
8. корпус
Прелаз преко Саве у Парашницу.
– 21. ландверска дивизија, под командом ђенералмајора Подхајског, успела је да пребаци 14. септембра 8 батаљона преко Саве ниже Раче и да у Парашници заузме око 3 км. земљишта испред места прелаза, на коме је приступљено подизању понтонског моста. Пребачени батаљони 21. дивизије у Парашници издржали су све против нападе Срба, који су потпомагани јаком ватром српске артилерије.
Да би се овај, добро дошли, успех прелаза делова V. армије преко доњег тока Дрине и на Сави искористио, командант ове армије наређује:
а) Да се 9. пешад. дивизија крене за 21. ландверском дивизијом;
б) Да једна бригада 36. пешад. дивизије од Амајлије дође 15. септембра на простор између с. Балатуна и Салаша, да потпомогне прелаз 8. корпуса (21. ландверска и 9. пешад. дивизија) преко Дрине и да садејствује нападу на Црну бару и насип из Црне баре ка реци Сави;
в) Да друга бригада 36. пешад. дивизије осигура одсек између нападне трупе V. армије на ушћу Дрине и 42. хонведске дивизије код с. Батара.
Српске снаге у реону Моравске дивизије у чијем саставу је Равњански одред:
Дејство Моравске дивиз. I. позива
На фронту 1. пешад. пука I. позива, који је посео положај Комбиноване дивизије, непријатељ је предузео овог дана у јутру прелаз Дрине код Крчевина. На овом месту пук је био појачан са једним батаљоном 20. пешад. пука из Тимочке дивиз. I. позива.
Прва непријатељска чета, која је прешла Дрину преполовљена је нашом ватром; друга непријатељска чета, која је за овом прешла Дрину, такође је дочекана јаком ватром наше пешадије и митраљеза и скоро уништена. Један део ове друге непријатељске чете са командиром натеран је у један шипраг где је заробљен са 50 војника. На овом месту по исказу заробљеника нападао је 1. батаљон 96. пука.
После овога, непријатељ није више ништа предузимао овог дана на овом месту.
Непријатељ је овог дана такође прешао Саву са једном четом у Парашници и растерао једну нашу чету 14. пука II. позива. Једна чета 3. пука I. поз. која је била у близини притекла је у помоћ и непријатељску чету задржала.
Командант Моравске дивиз. I. поз. наредио је пуковнику Симеуну Јовановићу, који је са 2 батаљона 14. пука II. поз. (из Тимочке дивиз. II. поз.) био у дивиз. резерви код Црне баре, да се крене са оба батаљона и непријатеља из Парашнице протера, и да извиди, зашто се чета 14. пука II. позива у Парашници разбегла, па командира чете да оптужи.
Пуковник Симеун Јовановић у 18 часова извештава команданта Моравске дивиз. I. поз., да се непријатељ стално пребацује преко Саве на врху Парашнице, и тражи један батаљон 3. пука I. поз. за појачање својих трупа у Парашници. На овај захтев упућен је један батаљон 3. пука са десног крила Моравске дивиз. I. поз., те је непријатељ у Парашници задржан.
Од заробљеног код Крчевина аустриског поднаредника из 4. батаљона 96. пука 72. бригаде 36. дивизије 13. корпуса сазнало се ово:
8. корпус је од Лиманске аде па низ Дрину ка Рачи и даље низ Саву;
13. корпус је од Лиманске аде па уз Дрину;
42. домобранска дивизија (25., 26., 27. и 28. пук) је јужно ка Зворнику;
15. и 16. корпус, како се војницима говори, већ су прешли код Зворника и Љубовије у Србију. Од 96. пука 3 батаљона су у Галицији, а на Дрини је само његов 4. батаљон, чија је 15. чета прва прешла Дрину јутрос код Крчевина. Позади овог батаљона је 53. пук, а десно је 16. пук. Вели, да се војници плаше и нерадо бију, и да су их официри, при данашњем прелазу Дрине, сабљама терали. Овај је извештај послат армији, која га је доставила Врховној команди.
Иначе на фронту ове дивизије није било ничега значајнијега. Трупе су продужиле утврђивање својих положаја постављајући препреке од жице.
Распоред српских снага на линије Парашница – Глушци – Мачвански Причиновић – Шабац:
Дејство Коњичке дивизије
У 11.30 часова командант II. армије издао је команданту Коњичке дивиз. наређење ОБр. 1188 ове садржине:
„Противник се налази са главном својом снагом на левој обали Дрине, одакле је предузимао снажне нападе да пређе Дрину, али је сузбивен, а мала његова одељења се налазе код Босута и Митровице.
Дивизије II. армије поселе су утврђене положаје за одбрану прелаза преко Дрине, од ушћа њеног у Саву до ушћа Јадра. Село Црна Бара утврђено је као ослонац десног крила Моравске дивизије I. позива.
На граничном фронту од ушћа Дрине до Шапца распоређен је 6. пешад. пук III. позива са једном позициском Дебанжовом батеријом. Седиште команданта пука је у Шапцу. За сада се у Шапцу налазе само делови 6. пешад. пука III. позива са позициском Дебанжовом батеријом, али ће се за одбрану Шапца саставити нарочити одред, чим стигне Шумадиска дивиз. I. позива.
Команданту Коњичке дивизије наређује се, да са Коњичком дивизијом осигурава и обезбеђује бок и позадину армије од утока Дрине у Саву до Шапца. Под његову команду стављају се и све трупе 6. пешад. пука III. позива, које су распоређене за заштиту граничног фронта од ушћа Дрине до Шапца.
Везу одржавати код ушћа Дрине са трупама Моравске дивизије I. позива, а код Шапца са трупама које тамо буду.
Дивизије ће се снабдевати храном из Богатића а муницијом из резерве мунициске колоне код Текериша.
Ово наређење предато је лично начелнику штаба Коњичке дивизије у штабу армије“.
У 19.10 часова командант II. армије добија од команданта Коњичке дивизије извештај ОБр. 717 ове садржине:
„Према наређењу команданта II. армије ОБр. 1188 од данас наредио сам:
Да се за одбрану граничног фронта од ушћа Дрине до Шапца (искључно) формира одред јачине: три коњичка пука (1., 2. и 4.), 6. пешадиски пук III. позива, две коњичке батерије (1. и 2.) и једна Дебанжова батерија; три станице одељења коњичке телеграфије – под командом команданта 2. коњичке бригаде пуковника Милана Туцаковића са задатком, да упорно брани прелазе на датом му фронту, штитећи бок и позадину II. армије.
Везу одржавати стално, десно са трупама које буду у Шапцу, а лево са трупама Моравске дивизије I. позива код ушћа Дрине.
Општа резерва: 3. коњички пук под мојом командом у Богатићу.
Кад добијем извештај од команданта одреда о учињеном распореду, доставићу га накнадно.
Штаб дивизије биће у школи у Богатићу“.
Од команданта II. армије из Богатића
1. Стање код армије ноћас 13./14. септембра и јутрос 14 септембра је овакво:
На фронту Моравске дивиз. I. поз. на целом фронту повремена пешад. и артилер. ватра. Непријатељ туче центар и лево крило дивизије хаубицама, а десно крило и позадину са монитора на Сави. Парашницу је ставио под јаку артилер. ватру.
На фронту Тимочке дивизије II. поз. нема ништа ново.
Тимочка дивизија I. позива прикупљена је код Прњавора.
2. Командант Моравске дивиз. I. поз. јавља, да се у правцу Самуровића аде гомилају непријатељске пешад. трупе, вероватно у циљу прелаза Дрине.
Намеран сам, ако непријатељ покуша прелаз, да Тимочку дивизију I. поз. употребим активно у томе правцу.
3. По исказу заробљеника у Босни има 4 корпуса од по 2 дивизије и по 1 домобранском дивизијом од по 4 пешад. пука; 8. корпус је у Славонији; 13. корпус око Бјељине а јужно 15. и 16. корпус.
Преузето са сајта: https://prvisvetskirat.rs/biblioteka/veliki-rat-srbije-za-oslobodjenje-i-ujedinjenje/knjiga-druga-1914-godina/14-septembar-prva-faza-bitke-na-drini/
Аутор текста: Иво М. Андрић