Божидар С. Јуришић Рођен је у Црној Бари, 16. маја 1880. године, од оца Станка и мајке Ружице.
Учествовао је у Балканским ратовима 1912-1913., а затим и у Првом светском рату. У току повлачења српске војске пред непријатељским трупама крајем 1915 и почетком 1916. године, оболео је од заразне болести, али није рањаван.
Учествовао је у борбама на Солунском фронту у јесен 1916. године, у биткама код Горничева и на Кајмакчалану, а за велико пожртвовање и велику храброст одликован је Карађорђевом звездом са мачевима IV реда, која му је додељена указом бр. 31224.
У току затишја и рововских борби на Солунском фронту 1917. и у првој половини 1918. године, као водник 4. чете, 1. батаљона, 6. пешадијског пука, који се налазио у саставу Треће армије, од 17. фебруара 1917. године, као командир чете, па до пробоја Солунског фронта 1918. године, показао је велику способност и умешност у командовању, обилазио војнике своје јединице и дању и ноћу, одржавао узоран ред и дисциплину, а и позитивно утицао на морал војника.
По завршетку рата, вратио се у родно село као резервни пешедијски потпоручник. Имао је синове Николу и Илију и од њих унуке Новака и Драгорада.
Умро је 11. децембра 1968. године и сахрањен је на гробљу у Црној Бари.
Инфо доставио
Драган Јосиповић из Белотића