У Краљевину нису стизале „инвестиције“ већ су се у њу занатлије, трговци и индустријалци усељавали са својим фамилијама и лично учествовали у изградњи и одбрани државе. Ђорђе Вајферт (син Ане и Игњата) доселио је 1872. а већ 1876. као добровољац одликован за показану храброст у српској коњици током српско-турског рата. Био је утемељитељ модерног српског рударства, један од оснивача и гувернер Народне банке у периоду од 26 година. Као добротвор оснивач је и прве болнице за мајке и децу. На Светској изложби у Паризу 1900. (чији је најславнији, привремени експонат, Ајфелов торањ и данас симбол Париза) његово пиво освојило је златну медаљу за квалитет.
Најстарија пивара на Балкану, Панчевачка пивара, почела је са производњом пива 1722. године. Власник пиваре је био Абрахам Kепиш, пореклом Јеврејин, који је уговор закључио са Земаљском администрацијом Аустрије. Ова пивара прелази 1847. године у власништво породице Вајферт. На светској изложби у Паризу 1889. године Вајфертово пиво бива нагређено златном медаљом за квалитет пива. Током Другог светског рата пивара је конфискована и национализована. Пивара послује као државно предузеће под називом „7. јули“ од 1963. године. Пивара је била затворена 2008. године а поново је заживела када је основано удружење грађана „Музеј пиварства – Ђорђе Вајферт“ 2015. године, са идејом да се од целокупног прихода од продаје пива помогне адаптација старог производног погона. Данас се производи девет врста пива од само четири састојка, по рецептури старој готово три века.