Nije više sa nama hodajuća enciklopedija istorije slovenski naroda Slobodan Jarčević, počasni doktor nauka u Društvu za istraživanje stare slovenske istorije Serbona, preminuo istaknuti istoričar, politikolog, pisac i iznad svega dobar čovek i veliki borac za prava srpskog naroda.
Slobodan Jarčević je osoba koja je unosila u okolinu mudrost, optimizam i pozitivne vibracije, u njegovoj blizini se osećala nekakva toplina koju zrače samo posebne osobe koje nesebično dele stečeno znanje .
Slobodan Jarčević je bio blage naravi, popustljiv prema prijateljima, pun razumevanja za tuđe mane i nevolje, spreman da satima sluša i razgovara. Bio je veoma duhovit, inteligentan, neobično širokog interesovanja, duha slobodnog.
Mogu slobodno reći da je bio redak suštinski dobar čovek. Među retkima koji su imali najlepše ljudske osobine. Sinonim za ljudskost, humanost, toplinu, nesebičnost i pozitivan pogled na svet. Svojim primerom nas je učio kako da budemo otvorenog uma i srca, spremni da učimo, pomognemo, nesebično dajemo, ne očekujući ništa zauzvrat.
Slobodan Jarčević je bio prijatelj saradnik Udruženja „Miloš Milojević“ Crna Bara.
Slobodan Jarčević na javnom konkursu za diplomatiju 1970. godine, bio je najbolji u grupi. Tada je bio zaposlen u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove SFRJ. U diplomatskoj službi ostao do 2002. godine. Кao diplomata službovao je u Zambiji, Grčkoj, Indiji, Rumuniji, Кuvajtu i Belorusiji. Nakon raspada SFR Jugoslavije od 1990. do 1999. je bio Ministar inostranih poslova Republike Srpske Кrajine, a od 1992. do 1994. je bio savetnik Predsednika Milana Martića.
Radio i za časopisima : Dnevnik, Reč mladih, NIN, Pogledi, Duga, Novosti, Srpsko nasleđe, Politika, Glas javnosti, Borba, Кnjiževnost, Ekspers politika, Кnjiževne novine, Кikindske novine, Enigma, Zbilja, Serbona.
Sahrana dragog nam pokojnika obaviće se u subotu 15.08 2020. godine na beogradskom groblju “ Lešće “ sa početkom u 12 časova.
Кomemorativni skup povodom smrti održaće se u Udruženju “ Milutin Milanković “ u Beogradu Pop-Lukina 1 b sa početkom u 9 časova.
Радомир Д. Ђорђевић На нашу жалост, а на радост државних историчара, умро је наш драги колега по перу и схватањима „Србске аутохтоне школе“ Г-дин Слободан Јарчевић. Вест ме је изненадила, јер нисам отварао компјутер неколико дана. Ипак, то не умањује значај овог ерудите, и који је прошао низ звања од државних до академиских нивоа, бавећи се и историјом нашег народа у давнини, и да нам открива шта то нисмо знали, или како су нас варали државни историчари у погледу наше историје. Био је плодан историјски писац, и свуда је провејавала његова мисао, да је у Европи први народ био Србски, а тек касније изделио се на низ нових целина. У својим многим књигама, он описује како су постали многи околни народи. са низом доказа и уверавања, и која се не могу оборити. Ипак, наши историчари који су засели у државне универзитетске фотеље, не хају за тим, да се баве нашом дубљом историјом и каквом је она доиста била, иако она може да нам донесе низ изненађења. Слободан је у тој тежњи тврдио, да су „Илијада и Одисеја“ србски епови, и да само Срби као народ, могу да пишу у десетерцу. Он је ова дела превео на наш изворни песнички код и показало се, да су оба дела далеко разумљивија, него она која су преводили неки пређашњи „школовани историчари“. Својим идејама, као и критичким иступањем против бечко-германске школе и њених заступника, оштро је критиковао неке њихове представнике и побијао низ њихових чињеница, као и да Срби нису млад народ већ народ континуитета или „народ мајка“ Европе. Све до данас,СРБИ СУ ОСТАЛИ један од главнијих у данашњем словенском свету. Добитник је за своја открића „Велике Захвалнице „СЕРБОНА“ из Ниша, и која се даје за изузетне напоре у раду и открића у историографији Срба.Такође је за свој рад постао и академиком „Царско-руско-Петроградске академије науке и уметности“. На гостовању у Петрогограду, и где је изложио један од својих радова добио је и ову титулу. Залагао се, да историја буде „жила куцавица“ за све народе, јер она најбоље показује докле је у нечему напредовао један народ, или је нешто значио у прошлости. Боравећи као амбасодор бивше Книнске републике „Србска крајина“, у многим земљама се сусретао са многим чињеничним артефактима, и који су га подсећали да таквих има пуно у бившој Југославији и на претек, и да је то уједно и доказ, колико се простирао наш народ у давнини. Наши државни историчари, ни после свега, нису му одали ни мало почасти за свој рад, иако је био историчар- аматер а они професионалци. Показало се обрнуто. Ови други су затајили и пошли путем без повратка у лажима и незнању, док је Јарчевић поврђивао све вишре и више његова открића, идеје и мисли, које су га водиле још дубље у прошлост. Овим путем, друштво „СЕРБОНА“ из Ниша и ја као председник , изражавам (о) најдубље поштовање према личности Слободана Јарчевића, његовој породици такође,најдубље саучешће, што је изгубила свог члана, са којим се ТРЕБА поносити. Код свих поштених људи, С.ЈАРЋЕВИЋ ЋЕ ОСТАТИ , ВЕЛИКИМ СРБИНОМ, КОЈИ ЈЕ ИМАО ХРАБРОСТИ ДА КАЖЕ КАДА СЕ НЕШТО ИЗ ИСТОРИЈЕ НАШЕГ НАРОДА НИЈЕ СМЕЛО РЕЋИ, И ДА БУДЕ ЈЕДАН ОД ПЕРЈАНИЦА НАШЕ СРБСКЕ АУТОХТОНЕ ШКОЛЕ. ХВАЛА МУ НА ТОМЕ, ДОК МЛАДЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ МОГУ МНОГО ВИШЕ САЗНАТИ О ПОРЕКЛУ СВОГ НАРОДА, ЧИТАЈУЋИ КЊИГЕ Г-ДИНА СЛОБОДАНА ЈАРЧЕВИЋА . У ИМЕ ДРУШТВА „СЕРБОНА“ ,-НИШ, ПРЕДСЕДНИК АКАДЕМИК СКАНУ- БЕОГРАД, И АКАД. С.У.Д. ИЗ НИША, ПРОФ. ДР РАДОМИР Д. ЂОРЂЕВИЋ.