Млин је престао са радом око 1970. никоме у тадашњој опшини није пало на памет да се објекат заштити и као последњи индустријски објекат ЗАШТИТИ и постане музеј јер млин је био типска градња, срушен је а земљиште продато приватној фирми Грм ! Старо шабачко решење, руши и узми паре за земљиште !
Трагајући за подацима о шабачком млину ,,Унион,, прве помене нашао сам у ,,Шабачком Гласнику,, из 1928 године. Власници млина били су Розенберг и Друг. Ко је био Розенберг ? Ноћима сам трагао по Интернету и сазнао да је би члан јеврејске породице која је имала млинове по Славонији и Војводини. Код Розербегових радио је и Јосип Броз на одржавању ,,саугас- мотора ,, који је покретао све машине у млину.
Отишао сам до Мила Топаловића чија се кућа налазила до ,,Униона,, и од њега сам добио фотографије млина и особља, које је радило у млину пре и после Другог св.рата. У млину су му радили његови деда Драгомир Топаловић /1901-1969 / као ,, надмлинар ,, и отац Јефта / 1921-1977/ вкв млинар.
Млинар Мирко Косановић рођен 1927. који је радио у Униону
Свратио сам код мог пријатеља песника Мије Николића, јер је и његов отац Иван Николић радио у млину. Он ме је код једног од најстаријих живих млинара Мирка Косановића ( рођ.1927.г.) крепког старца који је радио у млину још у време окупације. И тада се клупко историје млина почело да одмотава. Мирка је памћење одлично служило, рекао ми је : ,, Да је власник млина био Харди Антун који је био назаренске вере, није долазио у Шабац али је у млину ,,Униону,, имао свог заменика Марка Њежића. Он је у млин запошљавао Назарене из Срема, којима вера није дозвољавала да раде недељом али су били одлични радници,,. Мој саговорник Косановић није ништа знао о првом власнику млина, Јеврејину Розенбергу и очигледно је да је Розенберг продао млин Антуну пре рата. Розенбергових је било и у Сремској Митровици и вероватно да нико од њих није преживео рат.
Млин је нормално радио за време окупације али за потребе немаца. Надзорник Марко Њежић је из млина шверцовао бело брашно бродом у Београд , немци су га открили и стрељали. Раднике у млину мису дирали али је постављен нови управник млина. Власник млина живео је у С. Митровици, где је надгледао рад свог другог млина, био је удовац и имао је четири старије ћерке. Да бих сазнао шта се догађало после рата , трагање сам наставио у ,, Међуопштинском историјском архиву Шабац,, где се чувају документа о конфискацији. Љубазношћу запослених, добио сам на увид петнаест страна докумената из којих се види шта се дешавало у млиновима Антуна Хардија рођеног 1880.г. у Руском Крстуру, националности Русинске, назаренске вере. Он је после стрељања Марка Њежића, за свог помоћника у Шапцу поставио Стојановић Драгољуба.
Млинови су током окупације радили пуним капацитетом. Окружни суд у С.Митровици У ИМЕ НАРОДА донео је пресуду 20.01.1946 године : ,,Да је Антун Јанка Харди КРИВ ЈЕ : Што је за време окупације своја индустријска предузећа,, Млин Антун Харди,, у С.Митровици и млин ,,Унион,, у Шапцу ставио на расположење окупатору и његовим помагачима …,, Антун је осуђен лишавањем слободе са принудним радом у трајању од 5. година , с’ тим, да се извршење ове казне одлаже за време од 2. године. Конфисковано му је све , а с’ обзиром да је био стар 75. годима изгледа да је био кратко затворен. Шабачки млинари нису ги ни виђали ни теретили.
Запослени у млину били су као једна велика породица.
У току рата запослени млинари у ,,Униону,, добијали су поред плате и по 50.кг. брашна, кукуруза и мекиња , што им је много значило али ти подаци нису стављени у документа !? После ослобођења ти додаци су им укинути а на зидове млина прво је нацртана црвена петокрака. Уследио је ударнички рад, млинар Јефта Топаловић радио је без прекида 3. дана и 3. ноћи, да би постао ударник.
Радници млина после рата.
Радници из млина и грађани Шапца ,, добровољним ,, радом затрпали су велики бару , која се протезала од млина по пијаце. ,,Унион,, је нормално радио , почели су млински течајеви, примање нових радника и створила се, самостална радна организација, састављена од добрих мајстора и млинара, били су сложни и заједнички су дочекивали Нове године. Млин је имао и своју ватрогасну јединицу , комерцијалну службу, а 1954.г. у његово обнављање уложено је 10. милиона динара. Замењен је и стари ,,саугас- мотор,, који је покретао сву млинску машинерију. За његов рад коришћен је гас добијан из филтрираног дима од сагорелих дрва. Била је то технологија стара око сто година.
На основу сачуваних старих фотографија, добијених од Косановића и Топаловића, може се проценити да је у колективу млина било око 70. запослених. ,,Унион,, у ул. Краља Милана срушен је око 1990 г. и тако је Шабац изгубио један вредан стари индустријски објекат од историјског значаја.
Рушење старог млина Унион у Шапцу око 1990.
Оно што се у свету чува, то се код нас стално уништава.
Dragutin Dragan Petrovič
Аутор текста и фотографије хроничар града Шабца Драгутин Драган Петровић
На основу сачуваних старих фотографија, добијених од Косановића и Топаловића, може се проценити да је у колективу млина било око 70. запослених. ,,Унион,, у ул. Краља Милана срушен је око 1990 г. и тако је Шабац изгубио један вредан стари индустријски објекат од историјског значаја.
