140 GODINA OD PRVOG TELEFONSKOG RAZGOVORA U SRBIJI

Mesto i vreme odvijanja dijaloga: Beograd, 13. mart 1883. godine. Prostorije Ministarstva vojnog, na uglu Aleksandrove i Miloša Velikog, zgrada čuvene kafane „Tri lista duvana“
Akteri: Tihomilj Teša Nikolić, minister vojni i Panta Mihajlović, TT mehaničar.
Tema: Predlog da se u Beogradu uvede telefonska linija za potrebe vojske.
Ministar je pažljivo saslušao Pantić Mihajlovića, pa ga povede do prozora i pokaže mu u dvorištu tri konjanika.
„Vidiš li ti ove?“
„Vidim. Konjanici…“
„E, to ti je. Šta će mi taj tvoj telefon, kad ovi konjanici za tri minuta stignu do grada i jave šta treba. Kakav telefon…“
Ovo nije sprečilo Pantu, te ode do pukovnika Koste Radosavljevića i sa njim se dogovori da na svoju ruku postavi telefonsku liniju od Geodetskog odeljenja Ministarstva vojnog do inženjerijske kasarne, udaljene 300 metara niz današnju Takovsku ulicu.
„Sutradan, u tri časa po podne, eto Teše. Stao pa gleda.
‘Je li to telefon?’
‘Jeste, – rekoh.’
‘Pa kako mu to ide?’
Rastumačih napreskok, ukratko. On i onako nije ništa razumeo.
‘Pa dobro,’ reče meni ministar Teša, ‘a ko to govori?’
‘Pa onaj na drugom kraju. U inženjerijskoj kasarni… ‘
Teša se podiže, otvori vrata širom pa dozva sve ostale oficire koji su bili po kancelarijama:
‘Gospodo! ajde da vidite čudo neviđeno; telefon.“
Ovo nije deo nekog dramskog teksta, već zapis jednog od aktera Pante Mihajlovića, entuzijaste koji je sa velikom upornošću i naporom, ulažući sve svoje snage, „krivac“ što je beogradsko „alo“ zazvučalo samo sedam godina posle svetske premijere Belovog pronalaska.
___________
Beograd je 15. marta 1883. godine dobio prvu „telefonsku štaciju“ (stanicu), sedam godina posle pronalaska telefona, a prvi telefonski razgovor vodili su ministar vojni i kapetan palilulske žandarmerijske stanice. Koncesije za uvođenje telefona u Srbiji dobio je 1882. godine Panta Mihajlović, prijatelj Nikole Tesle.
Od prvog telefonskog razgovora i Pantinih bezuspešnih pokušaja, pa do uspostavljanja javnog telefonskog saobraćaja u Srbiji, bilo je potrebno da prođe gotovo čitava jedna decenija…
Pantelejmon „Panta” Mihajlović (Bogatić, 1854 — Beograd, 1932) bio je srpski inženjer i pionir na polju telekomunikacija. Uveo je prve telefone u Beogradu.

U Beču je završio elektrotehničku školu, zatim otišao u Švajcarsku, a odatle u Berlin, gde kao priznati stručnjak stupa na posao kod firme Simens-Halske. Za šefa firme Simens-Halske u Njujorku je postavljen 1873. Od 1875. ponovo je u Srbiji gde stupa na rad u tehničko odeljenje vojne fabrike u Кragujevcu.

1882. godine dobio je koncesiju za izgradnju telefonskih stanica u Beogradu i Srbiji.

Između zgrada na uglu Bulevara Bulevara kralja Aleksandra i inženjerske kasarne na Paliluli uveo je prvu telefonsku liniju u Beogradu, 14. marta 1883. Prvi telefonski razgovor obavili su ministar vojni Tihomilj Nikolić i kapetan Кosta Radosavljević.

Šef Telegrafsko-telefonskog odseka Direkcija državnih železnica postao je 1885. Veštak za ispitivanje lošeg stanja električne mreže u Beogradu postao je 1905. Bio je i nadzorni inženjer električne centrale na dvoru od 1908.

Umro je 7. februara 1932. godine, u Beogradu, od zapaljenja pluća i paralize srca u 78. godini života.