ПРВА МЕЂУНАРОДНА ВАЗДУХОПЛОВНА ИЗЛОЖБА

Тадашња Краљевина била је међу 13 земаља тадашњег света која је имала своју авио-индустрију.

Резиме периода између два рата :

– Пројектовано је и израђено око 60 типова авиона различитих категорија , од којих је 16 рађено у серији и 13 типова једрилица .

– По страним лиценцама израђено је 16 типова авиона и пет типова мотора .

– У предузећима ваздухопловне индустрије укупно је од 1923. па до 1941. произведено преко 1570 авиона , око 80 једрилица , 1150 ваздухопловних мотора и око 2500 падобрана.

Домаћа ваздухопловна индустрија је од самог почетка своје делатности била важан извор за опремање војног Ваздухопловства и Поморског ваздухопловства. Испоручивани су авиони произведени по страној лиценци и по оригиналним пројектима домаћих конструктора. До априла1941. у Краљевини Југославији радило је седам фабрика за производњу авиона и једна фабрика једрилица са перспективом прерастања у произвођача авиона, као и две фабрике мотора и много других предузећа за израду различите ваздухопловне и пратеће опреме и делова.

Прва међународна ваздухопловна изложба приређена на Сајмишту од 28. маја до 13. јуна 1938. године, под покровитељством краља Петра ll и под председништвом кнеза намесника Павла Карађорђевића, отворена је на данашњи дан пре 80 година. Реч је била о првом оваквом догађају не само у тадашњој Југославији већ у читавој југоисточној Европи.

Браћа Рајт полетела су 1903. године. Само три и по деценије касније у Београду је одржана изложба посвећена најновијим моделима авиона, али и човековој бескрајној тежњи да савлада небо и – полети.

Од 28. маја до 13. јуна 1938. године у Београду одржана је Прва међународна ваздухопловна изложба где су, поред летелица које је у то време производила домаћа ваздухопловна индустрија, били изложени и неки од познатих страних авиона.

Тешко је данас и замислити какав је то догађај био. Оновремена штампа пише о хиљадама Београђана који су се тискали пред улазима у павиљоне да виде последња чуда технике.

На самом отварању, више од стотину авиона прелетело је торањ на Сајмишту, а Тадија Сондермајер, легендарни српски пилот и авијатичар, са одушевљењем је истакао: “Моја је искрена жеља да та снажна крила служе идеји мира и културног развитка Краљевине Југославије и да јој она обезбеде потребно спокојство“.

Дипломатска елита Југославије била је присутна, али ваља поменути и то да су своје изасланике послале и скоро све стране државе чије су фирме излагале на Сајму. Нарочито су богато биле заступљене Чехословачка, Италија и Немачка. Изложиле су најмодерније типове авиона, мотора, авионских инструмената и разног авионског прибора, али и Југославија је имала чиме да им и те како парира!

Листа југословнских фирми најбоље сведочи колико је авио-индустрија тада била развијена: Кнебл и Дитрих — Инђија, Јасеница а. д. — Београд, Микрон — Београд, Телеоптик — Београд, Л. Шпартаљ — Београд, Авиа — Сарајево, Рогожарски а. д. — Београд, Икарус а. д. — Земун, Змај а. д. — Земун, Индустрија мотора а. д. — Раковица—Београд, Једриличарска задруга Утва — Земун.

На крају, бројка је била скоро нестварна. На Првој међународној ваздухопловној изложби у Југославији своје производе представило је 146 различитих фабрика из целог света. Без претеривање, може се рећи – Београд је био свет!

Београђани су се тог пријатног дана крајем маја, забележила је штампа, највише окупљали око летелица у које им дозвољено да седну, баш као прави пилоти. Млађи су били одушевљени. Старији – опрезни, са великим страхопоштовањем и вероватно уз малу дозу бојазни. Али, и једни и други, сувише знатижељни да прилику да седну у “гвоздену птицу” пропусте.

У име грађана Београда, на отварању је говорио и градоначелник Влада Илић.

– Граду Београду указана је данашњим даном велика почаст што се ова значајна смотра ваздухопловне технике приређује у њему као значајном ваздухопловном центру и раскрсници светских ваздушних и сувоземних путева. Нека би ова ваздухопловна изложба дала још јачи подстрек и веће успехе у овој грани технике, јер ће кроз те успехе и култура и економски напредак свих народа лакше долазити до жељених циљева – истакао је Илић.

Било је на Сајму много тога да се види и доживи. Авиони су могли да се погледају изблиза, у неке је могло и да се седне, а за најмлађе је постављен и забавни парк. Ипак, сигурно највећа атракција је била – кула за скакање падобраном!

Дневни листови „Правда“ и „Време“ на данашњи дан, 1938. године, на више страна писали су о Првој међународној ваздухопловној изложби у Београду.

Лист „Правда“ пише да за војно ваздухопловство влада велико интересовање, да се чак и сељаци интересују за авионе.

„На сајмишту је пуно света. Пуно официра и још више грађана. Сви са истим интересовањем, једни као стручњаци, други са неколико основних знања о ваздухопловству разгледају изложене апарате, моторе, делове…“

Помиње се и велики банкет који је приредио Краљевски аероклуб у част страних ваздухопловних мисија. Ту су и чланци о основама ваздухопловства.

„Ваздушна сила није организам који може да живи сам од себе. Он црпи своју снагу из општег ваздухопловства. Само народ са развијеним смислом за летење може имати јаку авијацију“.

Лист „Време“ на својим странама описује атмосферу на Сајмишту тих дана. Помињу се концерт немачке музике, забавни парк, глас радио спикера, као и разговор са авијатичаром који је „потшишао“ крила свог авиона у прашумама Сибира и тако прешао још 7000 километара.

Панчево се помиње као место које све више привлачи нашу индустрију. „Ове године подижу се још три нове фабрике“, пише „Време“.

Икарова деца летела изнад града

Ваздухопловна изложба из 1938. године одржана на Београдском сајму На отварању, више од стотину апарата прелетело преко торња који данас представља симбол градске аљкавости и заборава. Само у једном дану догађај посетило више од 30.000 гостију

Давне 1938. године у нашем граду одржана је престижна Ваздухопловна изложба, која је окупила најважније произвођаче авиона, као и представнике држава које су биле лидери у овој индустрији.

Уједно, можда је то и прича о муњевитом развоју технологије, будући да су браћа Рајт полетела 1903. године, а ето, у нашем граду је свега три и по деценије касније човечанство показало своје највеће искораке у тој области.

Београдски сајам налазио се, дабоме, на месту које данас зовемо Старим сајмиштем, а изложбени павиљони који су отворени годину дана раније били су препуни летелица које су се поносно пресијавале пред радозналом публиком. Хроничари оног доба радо су препричавали анегдоту како су улази у сваки од павиљона морали да буду рушени и проширивани, због величине експоната који су красили изложбу.

Највећа у Европи

Београдска штампа је у суботу, 28. маја 1938. године, објавила како ће изложба бити једна од највећих у Европи, а догађај је отворен званичном посланицом кнеза намесника Павла Карађорђевића.

Током церемоније отварања фото-репортери су се трудили да сниме више од стотину апарата који су прелетали торањ на Сајмишту. Отужан податак је да је тај исти торањ данас препознатљив Београђанима који прелазе преко Бранковог моста, јер онако напуштен, „крезав“ и пољуљан сваког дана чека да се сам од себе обруши на тло, будући да одавно више никоме и ни за шта није потребан.

Старо сајмиште

Отварање овог догађаја одиграло се у суботу, а забележено је да су церемонији присуствовали „представници скоро свих страних држава“.

– Павиљони на Београдском сајму имали су јуче сасвим необичан изглед – писао је лист „Време“. – Претворени су у огромне хангаре, чији су главни декор џиновска крила и елисе масивних челичних птица, мотори, најразноврснији апарати, макете. Из кљунова бомбардера и ловаца, из њихових утроба, дискретно вире митраљеске и топовске цеви… Технологија приказује свој скок, а државе до које су висине доспеле у том скоку.

Дипломатска елита Југославије на челу са председником Министарског савета Миланом Стојадиновићем била је присутна, као и десетак министара и других званичника. Сасвим заслужено, изасланик самог краља био је пуковник Тадија Сондермајер, један од оснивача компаније „Аеропут“, поноса предратне Југославије и њеног ваздухопловства.

– Тада су се на небу појавили авиони који су извршили парадни дефиле – бележе новински извештачи. – Најпре се указало пет ескадрила са по девет ловачких авиона, затим још пет ескадрила, и најзад четири тешка бомбардера. Слика је била импозантна. Авиони су протутњали прилично ниско и својом хуком скренули пажњу да се доле, на Сајмишту, догађа нешто изванредно, један значајан ваздухопловни догађај.

„Кроз шпалир униформисаног подмлатка Краљевског југословенског Аеро-клуба који су их поздравили заставицама, гости су прошли затим до Спасићеве задужбине где је уређен павиљон и где је обављена свечаност отварања изложбе“.

Авиони и балони

Тог маја предратне 1938. године постојали су јаки дипломатски и сваки други напори да до Другог светског рата не дође, тако да су током Сајма преовладавали мирољубиви тонови.

У исто време су посетиоци могли да виде најновије „тековине“ ваздухопловне индустрије. „Своје најмодерније авионе, балоне, моторе и остали ваздухопловни материјал изложиле су Енглеска, Француска, Немачка, Италија, Чехословачка, Пољска, Холандија, Америка и Мађарска. У свему је заступљено 146 различитих фабрика.“

Међу гостима била је једна цела немачка ваздухопловна ескадрила, а како бележе новинари, „пред Централном кулом концертирала је музика ове ескадре из Грајфсвалда“.

– Радио-служба из сајамске куле добро функционише – покушавају да дочарају амбијент ондашњи новинари. – Оданде се често чују сличне информације: „Мали Стевица из Гарашанинове улице изгубио се на Сајму. Нека се јави у Централној кули где га чека тата.“ Позив се понавља по неколико пута све док га Стевица не чује лежећи под крилом неког авиона или гурајући се око „рингнелшпила“ у забавном парку.

Падобранска кула

Кула за скакање падобраном ипак је била врхунска атракција овог међународног спектакла, па су Београђани њено отварање очекивали са највећим нестрпљењем. До њеног врха, нешто вишег од 70 метара, водио је најбржи лифт који је до тада град видео. За десет ондашњих динара (што није било јефтино), посетилац би се лифтом попео на врх торња, где би му био закачен падобран којим би се спустио до тла.

Пробне скокове са куле извео је Миша Петровић, којег су новинари ондашњим речником представили као „нашег познатог пилота и парашитисту“. (Од незграпно употребљене речи „парашут“, односно „падобран“.)

– Прва је из публике скочила једна девојка – писало је у извештају са сајма. – Била је то госпођица Катарина Матановић, одушевљена авијатичарка. Она долази у ред наших одличних пилота и не само што је јуче решила да прва скаче са отвореним падобраном, већ ће у недељу, на великом аеромитингу, скакати из авиона у групи десеторице младих парашитиста.

– Када се попела на кулу, госпођица Матановић била је срдачно поздрављена од многобројних посматрача. На врху куле ветар је био јак, али је девојка, искусна авијатичарка, са осмехом пошла на трамболину. Инжењер, господин Живојин Стојановић, који командује овим скоковима, везао је „првог скакавца“ и нежно је гурнуо са висине од 70 метара. Пад је трајао мање од пола минута.

Аеро-митинг

Међународна ваздухопловна манифестација завршена је великим аеро-митингом, који је одржан на Београдском аеродрому. То је била ваздушна лука коју данашњи суграђани памте као „Стари аеродром“, а простирао се на централном делу садашњег Новог Београда.

Тако је близина Сајма и аеродромске писте била идеална како би учесници Ваздухопловне изложбе могли да покажу шта њихове летелице могу да ураде у ваздуху, а не само као приземљени експонати.

Београд тада памти и загушења на улицама, јер скромне новобеоградске саобраћајнице нису могле да пропусте све аутомобиле који су се упутили ка аеродрому. Новинари процењују да је на митингу могло да се појави и свих стотину хиљада заинтересованих, али нису могли да се пробију кроз гужву.

На аеро-митингу су одушевљене госте забављали летачи у балону, затим су уследиле акробације у једрилици, а потом су се смењивали различити авијатичари из пет земаља. Чехословачки, потом немачки, италијански и југословенски пилоти изводили су необичне фигуре у ваздуху.

Сондермајерове речи

Легендарни ваздухопловац и херој из Првог светског рата Тадија Сондермајер рекао је „да Краљевски југословенски aеро-клуб оличава идејну претходницу ваздухопловства нашег народа у његовом стремљењу ка једном одређеном циљу: снази и величини југословенских крила“.

– Почеци подизања нашег ваздухопловства после завршеног рата били су тешки – рекао је Сондермајер. – Ми нисмо имали ничега, док су остале земље располагале знатним ваздухопловним организацијама. Требало је много труда да се ни из чега створи оно чиме данас располажемо.

Рекордна посета

Београдски листови педантно бележе да је само у недељу, дан после отварања ове манифестације, Ваздухопловну изложбу обишло више од 30.000 посетилаца.

„Шумадијска кућа“

Велико интересовање посетилаца изазвала је „Шумадијска кућа“, која је постављена испод моста. Новинари бележе како „у овој кући живи једна права сељачка породица својим свакодневним животом, и већ су се на Сајмишту толико навикли као да су у свом селу“.

– Деца која нису још видела сељачки дом завирују у лепу кућу, где нема ништа варошког. Једино изгледа једно дете из ове сељачке породице не може да свикне на сајамску гужву и чује се доста често како плаче. Разуме се, батине му не гину.

Пет фабрика

Београд је тридесетих година био центар ваздухопловства и авио-индустрије. У граду и околини било је чак пет фабрика из ове области, а само „Икарус“ је у време од 1935. до 1941. године запошљавао око 2.000 радника, а тај број је повремено, због повећања обима посла, достизао чак и бројку од 3.000.

Управо зграда у којој се налазила ова фабрика авиона сада је на удару новопечених урбаниста који улажу максималан напор да сруше ово здање, као и тековине историје у области производње авиона.

Старац и небо

Посетиоци су се највише окупљали око летелица у које им је дозвољавано да седну, баш као прави пилоти.

На данашњим сајмовима такви „кокпитови“ били би сасвим уобичајен део сајамског декора, али у оно време то је била вансеријска новотарија.

– Стари људи из народа са много озбиљности доживљавају овај час. Јуче је, на пример, један чича у гуњцу бојажљиво пришао авиону – описују новинари листа „Време“. – Кад му је речено да сме да седне у саму летелицу, он је то примио са оваквим филозофским објашњењем: „Сешћу, браћо, па шта било!“

Није старини било лако у души, ваљало је ући у ову „небеску аждају“, али он је учинио како треба.

Прекрстио се, сео у апарат и погледао задовољно многобројну публику око себе, срећан што већ „цео Београд“ зна да је он седео у авиону…

Извор Србија eвропска Краљевина