Не, ово није Хирошима или Нагасаки. Овако је изгледао Немањин град Подгорица након што је Тито тражио бомбардовање града од стране Енглеза 5. маја 1944. године.
Тог 5. маја су англо-амерички бомбардери су, на захтев Јосипа Броза Тита и народног хероја Пека Дапчевића, буквално сравнили са земљом српску Подгорицу.
О томе ко је решио да се бомбардује Подгорица и како, писали смо више овде: https://bit.ly/3di1jo4.
На град се тога дана сручило 600 бомби највеће запаљивости, тешких преко 400 тона.
Успаничени народ је покушавао да спас нађе у увученим шкрипама тј. пећинама на обалама Мораче и Рибнице, док су авиони бесомучно сипали бомбе баш обалама тих река. Доста људи је по тим шкрипама остало живо затрпано. Данима су се чули гласови очајника али никог није било да притекне у помоћ.
Једна од најчувенијих певачица српске народне музике и рођена Подгоричанка, Ксенија Цицварић се са породицом склонила у једну од тих шкрипа. Kада је велика бомба пала у близини, погинуло је неколико Ксенијиних браћи и сестара, а она замало ослепела. Да није било једног италијанског лекара, који се није повукао са италијанском војском, Ксенија би остала слепа.
Имамо и сведочење Подгоричанина др Миленка Лаиновића, да су дан пред бомбардовање Подгорице, Титови партизани послали своје поверенике, који су ширили глас по граду да народ дође у центар пошто ће савезници да гађају периферију. Догодило се управо супротно. Центар града је потпуно сравњен са земљом. Зато данас када одете у центар Подгорице готово и да нема зграда из времена од пре Другог светског рата.
Намера је била да се уништи српска грађанска класа, која је водила уједињење српског народа, како би комунисти што лакше завладали Црном Гором. Све партизанске офанзиве на Црну Гору биле су безуспешне и одбијане од стране трупа Југословенске војске Павла Ђуришића, Ђорђија Лашића (који је и убијен у овом бомбардовању 5. маја 1944. године) итд.
Иако је у Другом светском рату имала око 16.000 становника и у њој није било Немаца, док је Италија пала још 1943. године, Подгорица је као место одржавања чувене Подгоричке скупштине (тј. Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори) била бомбардована чак 84 пута!
Да ствар буде још гора, Подгорица није имала никакав војно-стратешки значај, у њој није било окупаторске војске и очигледно је шта се желело постићи таквим бомбардовањем. Уништавање српске грађанске Подгорице и сламање кичме српском народу, Цркви и званичној војсци су били једини циљ. У тим нападима погинуо је сваки осми становник града.
Извор: Историја Срба