Biljka ima dugu, razgranatu stabljiku, bogatu lišćem, snažan korenov sistem, koji prodire duboko u zemlju i zbog kojeg lako podnosi sušu. Može se nabrojati do 20 vrsti kokotca.
Beli kokotac je dvogodišnja zeljasta biljka visoka od 30 do 150cm. Listovi su parni, cvetovi su sitni,beli,sa pet listića, skupljeni u uzdužne cvasti ( do 80 njih u jednoj cvasti). Cveta od juna do septembra. To je dvogodišnja, ređe jednogodišnja krmna biljka. Cvetići su mnogobrojni, sitni sa po pet listića, skupljeni u cvasti na krajevima grana. Cvet ima deset prašnika. U bazi plodnika se nalazi nektarni venčić. Cveta leti duže od mesec dana. Svaki cvetić, a njih na jednom hektaru bude više od jedne milijarde, živi dva dana. Produktivnost u dobijanju meda dostiže od 150 do 200kg po hektaru.
Kokotac se koristi kao siderit ili alternativna biljna kultura, kao i za ishranu stoke (sveža ili suva, kao seno). Kao i ostale mahunarke, kokotac akumulira mineralni azot iz vazduha i pretvara ga u organsku formu, koju druge biljke mogu da iskoriste.
Za razliku od većine detelina, koje oprašuju bumbari, kokotac oprašuju pčele i to ga čini jednom od najznačajnijih medonosnih biljaka. Od kokotca se dobija mnogo meda a njegov ukus i lekovitost su izuzetni. Biljka ima još jednu zapaženu karakteristiku – raskošan i veoma originalan prijatan miris, koji potiče od kumarina, koji se nalazi u nadzemnom delu biljke.
Kokotac je skromna biljka i odlično raste i na siromašnom zemljištu, povećavajući njegovu plodnost i poboljšavajući njegovu strukturu. Nije zahtevan po pitanju zemljišta, raste čak i na slatinama, na solonjecu i solončaku, na kastanozemu. Ne podnosi kiselu i veoma vlažnu zemlju. Za kokotac je najbolja crnica i zemlja sa mineralnim solima. Otporan je na sušu i podnosi so.
Setva se obavlja krajem aprila – početkom maja. Seme se seje u rastresitu, dovoljno vlažnu zemlju, po računici 3-5g na metar kvadratni. Seme se seje na dubinu od 2-3 cm.
Koristi se u tradicionalnoj i narodnoj medicini u lečenju ateroskleroze i hipertonije. Ekstrakt na bazi vode ima insekticidno i antibakterijsko dejstvo. U pivarstvu se zeleni deo belog kokotca koristi za aromatizaciju piva.
Prinos zelene mase je od 250 do 400 a semena od 6 do 12 po hektaru. Beli kokotac daje veće prinose i kvalitetnija je stočna hrana od žutog kokotca, koji je, sa druge strane, bolja medonosna biljka. Korenski sistem je vretenast, dobro razvijen, sa velikim brojem nodula. Koren belog kokotca raste do dubine od 1 do 1,2m a žutog od 1,2 do 1,5m. Kokotac je biljka koja se unakrsno oprašuje sa 30 do 150 cvetova. Semenke belog kokotca su ovalne, dužine od 2 do 2,5mm a širine 1,5mm, žute ili žuto-zelene boje, sa masom od 1,9 do 2,3g na hiljadu komada. Semenke žutog kokotca su nalik na jaje, elipsaste, dužine od 1,5 do 2,5mm , širine od 1,2 do 1,8mm, zeleno –žute boje, iscrtane su tamno ljubičastim mrljama a masa im je oko 1,6g na hiljadu komada. U plodoredu, kokotac se seje sa jarim žitaricama ili kao alternativna biljna kultura. Potrošnja semena za setvu je 20-25kg /ha. Dubina setve je do 2-3cm. Kokotac se seje istovremeno kad i jare žitarice, ređe se seje nešto kasnije , nakon što pokrivne biljke formiraju 2-4 lista. Kosi se za seno u fazi formiranja pupoljaka – početku cvetanja. Prinos sena kokotca koji raste samoniklo ide od 10 do 30c, kultivisanog kokotca – od 40 do 60c a pri povoljnim uslovima za rast, prinos ide čak do 100c i više sa jednog hektara.
Žuti kokotac ( Melilotus officinalis Desr.) po spoljašnjem izgledu podseća na beli kokotac, ali ga razlikuje boja cveta, koja je žuta. Ima isti značaj kao i beli kokotac. Otporniji je na sušu pa kao samonikla biljka niče i u sušnim krajevima stepske oblasti. Sadrži mnogo kumarina. Pošto ima veoma oštar miris, stoka ga na pašnjacima jede manje nego beli kokotac. Cenjena je lekovita biljka.
Autor naš saradnik Jovan Drobnjak.