Обележено 106 година од битке на Лиманској ади у Бадовимцима, ВИДЕО ПРВИ ДЕО, у припреми је видео садржај са комплетног дешавања.
Испод видео прилога је интересантан текст који је припремило удружење Милош С Милојевић из Црне Баре.
„Крваве борбе у којима су четири дивизије у току 26. и 27. августа упорно нападале на фронт Лиманска Ада (бадовинци) – Парашница (Црна Бара), дале су укупно једну армијску битку, у којој је НЕПРИЈАТЕЉ ПРЕТРПЕО САВРШЕН ПОРАЗ. Овде је знатно слабијa наша снага енергичним испадима сузбијала сваки покушај непријатељев да се на десној обали Дрине развије и прошири 27. авг. око подне пребачена су у нереду и последња одељења на леву обалу Дрине. Огромни губици које је претрпео и који су већ објављени, јесу цена којом је непријатељ платио своју неуспешну офанзиву на овом делу фронта.“, „БОЈЕВИ НА ДРИНИ“, стр. 2. „ПИЈЕМОНТ“ бр. 228, Београд, НЕДЕЉА 14. Септембар 1914. године
„Аустријска главна команда концентриса јаке снаге и изабра нападни фронт од утока Дрине у Саву – Парашница (Црна Бара), Лешница – Лозница, Гучево Јагодња и Соколске планине, са ПЛАНОМ: да једним снажним ударом одбаци наше трупе са тог граничног троугла и загрози трупама на левој страни Саве, одсече их и остатак наших трупа принуди на КАПИТУЛАЦИЈУ. Наша Врховна Команда била је тачно обавештена, те се је наминут знало, – на којој ће тачци, са којом снагом непријатељ напад извршити, те је на дотичним секторима био заступљен онај тактички принцип опрезе, те мајке сигурности. Овде ћу се задржати на сектор, где сабм био УЧЕСНИК и ПОСМАТРАЧ. Коњички пук, који дотле беше на предстражи, беше замењен са II. пешад. пуком „КЊАЗА МИХАИЛА“. Овај храбри пук заузе линију Лиманска или, како је мештани зову, Радина ада-Мало Окно фронт према Бујуклића ади, наслањајући своје десно крило на III. пешад. пук код Парашнице, а лево крило на трупе Дринске Дивизије у правцу Лешнице. 26. августа око 12.30 часова отпочела је од стране непријатеља СТРАХОВИТА ВАТРА на левом крилу, према Лешници и непријатељ је одбивен. Око 2 часа са истом јачином отпочела је ватра на десном крилу код Парашнице, где је непријатељ имао мањих успеха. Око 3 часа отпочет је СТРАХОВИТ НАПАД на центар, где је у првој линији био II. пук, „ГВОЗДЕНИ“. Непријатељ је знао , кога има према себи те је своје најбоље трупе упутио на овај сектор. После силне рафалске ватре, непријатељ је са масом чамаца, пуних војника, вршио пребацивање 79. пука „БАНА ЈЕЛАЧИЋА“ потпомогнут ватром три пука пешадије. И заиста, овај пук успео је прећи на десну страну Дрине, АЛИ СЕ ЈЕ МАЛО КО ВРАТИО. Храбри ГВОЗДЕНИ ПУК прво их дочека силном пушчаном ватром, затим пољупцем ручних бомби и најзад ОШТРИМ БАЈОНЕТОМ ПРСА У ПРСА. Битка је ДОБИВЕНА: на бојишту је погинуло и рањено непријатељских 32 официра, међу којима беше рањен потпуковник Луксардо, 1863 подофицира и војника. Остатак у ПАНИЧНОМ БЕГСТВУ бегао и скакао у Дрину, али хучна Дрина немилосрдно гуташе жртве. Губитци наши не беху велики; ту храбро погибе лепи Милорад Стефановић, рез. капетан, инжињер из Београда, акт. поручник Петар Латаревић, који се лавовски рваше са непријатељем. Из пука 11 официра погинуло и рањено и око 470 подофицира и војника.“, „ЗНАЧАЈ НАШЕ ОФАНЗИВЕ У СРЕМУ 1914. ГОДИНЕ – Битка на Дрини код Бадовинаца – Лиманска или Радина ада – 26. августа 1914. године“, стр. 1-2. „ЗАСТАВА“ бр. 9, Нови Сад у уторак 13. јануара 1920. године.
