UJEDA – NAJEZDA HRASTOVE MREŽASTE STENICE

Info Vesti Život

Ovo je prvi nalaz ove vrste stenice na području Mačve (Coryntucha arcuata ), potrebna su dodatna istraživanja biologa i štetnosti ovog insekta. Budući da je ovo strana i potencijalno invazivna vrsta, može se očekivati njeno širenje po teritoriji čitave Srbije.

Lako se uoči obično sleti na čist veš okačen na žici za sušenje, obozava žutu boju a sleće i na beli veš dok tamnije nijanse garderobe izbegava i manje se zapaža.

Hrastova mrežasta stenica može se smatrati stranom vrstom na području Srbije. Štete od hrastove mrežaste stenice manifestiraju se u sušenju i preranom opadanju listova, štete se ogledaju u smanjenju intenziteta fotosinteze napadnutih listova, što ukazuje na pojačan stres napadnutih biljaka.
Hrastova mrežasta stenica ne proganja ljude kao komarac, u području veće namnoženosti svakako može sleteti na njih.
Kao i sve stenice hrastova mrežasta stenica ima usni mehanizam za bodenje i sisanje. Često ljudi i ne osete trenutak  uboda nego kasnije simptome koji se manifestuju u crvenilu i otoku mesta uboda.
Posledice uboda vidljive su nekoliko nedelja nakon uboda. Dugi rukavi svakako su dobra zaštita za ljude, ali ne stopostotna.
Trenutno ne postoji ni jedno delotvorno sredstvo za suzbijanje ovog štetnog organizma.
Hrastova mrežasta stenica je štetočina sa severnoameričkoga kontinenta koji u domovini predstavlja deo ekosistema u ravnoteži i ne čini jako velike štete dok na Balkanu nema prirodni neprijatelja i  potencijalno je invazivna vrsta.
Jedan od problema je što napada ljude. Osim hrasta, napadnute su i druge vrste biljaka, poput kupina, kurika, graba i bresta te zeljastih biljaka.
Radi se o štetočini koji je, osim na hrastu, pronađen i na drugim vrstama drveća. Navedena stetočina djeluje na način da sisa lisne sokove zbog čega listovi gube zelenu boju te i ne dolazi do fotosinteze.

Zbog nedostatka hrane, stabla obustavljaju svoje životne funkcije. Uzastopnim višegodišnjim napadima na ovaj se način smanjuje vitalnost hrastovih stabala,
dolazi do napada sekundarnih štetočina, zbog čega se u sušnim godinama mogu očekivati masovnija sušenja.

Edit teksta: Srbija nije  ugrožena kao Hrvatske hrastove šume, razlog u Srbiji postoji verska dogma zvana badnjak i čim se pojavi mlad hrast završi kao badnjak i nikad ne izraste jer ga poseku.

O ovoj štetočini nije uočeno aktivnosti pisanja na netu u Srbiji.
Tekst pripremio i uočio stetočinu  Ilic Milinko (iz prošlog vremena Presednik Ekološkog pokreta Crna Bara)

Avgust 2018.