Paradaiz – TAJNA DESERT ZA PLODOVE

Mali saveti Poljoprivreda Život

Neki neiskusni baštovani u doba plodonošenja otpočnu pojačanu prihranu paradajza organskim i svemogućim đubrivima – „da bi imao snage“. Ovo baš i nije potrebno ovako raditi. Povećana prihrana je potrebna za vreme početka vegetacije, u ono vreme, kada biljke ulaze u period stvaranja plodova. I to ova prihrana:

1. Recept:  Po vlažnoj zemlji posuti ispod strukova suv pepeo, 3 – 4 supene kašike na metar kvadratni. Ovakva prihrana će dodati plodovima dodatnu slast. Pepeo možemo posipati sve do kraja vezivanja plodova u intervalu od 2 nedelje.

  1. Recept – mineralni koktel. Dve litarske tegle pepela staviti u 5 l vrele vode. Posle hlađenja dovesti do 10 l + 10 grama praška borne kiseline, + 10 ml joda (bočica) Ostaviti da otstoji dan i noć. Dobijeni rastvor razblažiti 10 puta. Norma – 1 l ispod svakog struka.

3. Recept – Kvasac. U staklenu trolitarsku teglu staviti 100 grama svežeg kvasca + 0,5 čaše šećera. Preliti skoro do vrha otstajalom toplom vodom i ostaviti na toplom. Do kraja kvašenja pokatkad promućkati. Dobijeni „bućkuriš“ koristimo za prihranu: 1 čaša na 10 l vode. Na ovaj način prihranimo jednom u sezoni i to 1 l pod svaki struk.

    4. Na kraju velika tajna uzgoja paradajza: Ako zelite da imate paradajz izuzetnog ukusa, u blizini zasada paradajza zasadite i persun, tako se dobija savrsena aroma, tako su radili i nasi predci.

ZALIVANJE PARADAJZA

Često vidim baštovane kako intezivno zalivaju sve kulture odreda, kako bi što je moguće više „iscedili“ u ograničenom večernjem zalivanju svaka dva dana na treći. I sve vreme strepimo, da li je to ispravno? A kako treba? Treba da znamo šta paradajz voli, šta mu je potrebno, i kako mu je najbolje.

Šta treba da znamo?

Paradajz ne voli ni sušu,  a ni previše vode. Najblagotvornija im je vlažnost pod korenom 85 – 90%, a vlažnost vazduha oko 50%. To jest, toplo i suvo, ali na dovoljno vlažnoj zemlji. U narodu kažu: „Paradajz voli suvu glavu, ali mokre noge“. Ako vlage nema dovoljno (na biljci se odmah vidi), lišće se opusti, uvije se, pupoljci i plodovi opadaju. A ako je pak vlage previše, paradajz se razboli, a nedozreli plodovi pucaju i trule.

Najvažniji je pravilan režim zalivanja. Posle zasađivanja, rasad dobro zaliti i ostaviti ga na miru 2 – 3 dana (a može i duže), zatim se zalivanje obavlja  1 – 2 puta nedeljno, ali uz vođenje računa o sorti, visini i vremenu. Na niske mlade biljke dovoljno je 2 – 3 l vode , dok za zalivanje odraslih biljaka potrebno je minimum 10 l na biljku.

Mnogi baštovani preporučuju da se zaliva svakih 5 – 7 dana, kada je toplo Ali i ovde, kao i svuda, mora se poštovati princip svrsishodnosti, kada primetimo da se lišće opustilo – odmah zalivanje.

Zalivanje je najbolje obavljati rano ujutru. Pod koren. Posle upijanja vode, zemlju treba plitko okopati ploskorezom. (ovo važi za one koji zemlju nemaju zastrtu, malčiranu)

Voda za zalivanje treba da otstoji i da je topla. Zanimljivo je da ako u bašti imate bure, treba ga obojiti u crno, kako bi se voda na suncu bolje zagrejala. Polivati paradajz ozgo, po lišću, uz to još hladnom vodom iz creva, je štetno i minimum za polovinu smanjujemo prinos.

Najidealnija je varijanta zalivanja kap po kap. Ako imate mogućnost da ovo uradite, paradajz će vam reći hvala, zemlja će biti stalno vlažna i nikakva vrućina nije strašna.

  • Paradajz treba da dobija najmanje 10 sati direktnog sunca tokom dana. Kada sadite rasad paradajza ostavite doboljno mesta izmedju biljaka, kako bi imao sto bolju cirkulaciju vazduha.
  • Sadite paradajz u dve etape. Tri nedelje nakon sto ste zasadili prvu turu rasada, zasadite jos jednu u istoj basti. Napravite tako dva seta, da biste imali paradajz sto duze tokom leta. Uopsteno nikada se ne zna koji ce set bolje roditi.
  • Birajte rasad  paradajza vodite racuna da lepo izgleda. To znaci da ima jasno zelenu boju i razgranatu strukturu. Znajte da iz lose sadnice ne moze nikada da se razvije tako dobra biljka kao sto to moze iz kvalitetne sadnice. Pazite i na koren i na grane.
  • Smanjite rizik od bolesti tj. napada stetocina, tako sto cete ga isprskati. Najzdravija varijanta je prskanje plavetnim kamenom. To vam nece naskoditi a paradajzu ce dakako pomoci.
  • U susnom periodu zalivajte ga makar dva puta nedeljno. Zalivanje treba da ide rano ujutru ili kasno uvece, nikako po jakom suncu da ne bi doslo do naglog isparenja koje moze sparusiti paradajz i naneti mu stetu. Voda treba da ide direktno na zemlju a ne na lisce biljke.
  • Kada paradajz pocne da raste i cveta pregledajte da li postoje grane bez ili sa vrlo malo cvetova. Takve grane odsecite. To je znak da na njima nece biti mnogo plodova i da ce samo bezrazložno oduzimati energiju ostalim plodnim granama.
  • Kada krenu prvi plodovi biljci je potrebno vise hrane da bi mogla da napravi sto krupnije plodove. Pomozite joj u tome tako sto cete joj dodati kompost (organsko djubrivo) oko stabla.