Novac za borbu protiv grada potrošili za svoje potrebe

Info Vesti

Opština Bogatić ipak spada u ozbiljnije i odgovornije opštine. Od 145 opština, tokom ove tri godine, samo je njih 24 redovno doniralo rakete, u broj od 24 opštine se ubraja i opština Bogatić.

Za samo tri godine grad koji je mahom pokosio poljoprivredne useve u Srbiji, napravio je štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara, pokazala je analiza Državne revizorske institucije.

foto MUP-Srbije

Od 2015. do 2017. država je u protivgradnu zaštitu u Srbiji prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara.

Analizirajući sistem protivgradne zaštite u Srbiji, jedan od najzaostalijih u ovom delu sveta, DRI je u svom izveštaju iznela niz primedbi i sugestija i Republičkom hidrometeorološkom zavodu koji je direktno nadležan da štiti teritoriju od grada, ali i Ministarstvu poljoprivrede koje je zaduženo za nadzor. U slučaju Ministarstva DRI nije mogla, kako su istakli, da oceni njihov doprinos, jer se ispostavilo da Ministarstvo ima samo delimičan nadzor nad RHMZ. S druge strane, DRI je došla do zaključka da ne postoji stabilnost finansiranja protivgradnog sistema jer RHMZ nije dosledan u zahtevima prilikom planiranja sredstava.

RHMZ-u je zamereno u izveštaju da se oslanja na pomoć iz budžetske rezerve, ali i na podršku lokalnih samouprava, iako nema konkretnih podataka o tome koliko koja opština i sa čime raspolaže. Osim toga, RHMZ je tražio povećanje limita, a kada mu država to nije odobrila, onda je iz postojećeg budžeta uzimao sa programa koji je namenjen za protivgradnu zaštitu u korist nekog drugog.

DRI je tako utvrdila da je Ministarstvo poljoprivrede za 2017. RHMZ-u povećalo limit za 61,7 miliona dinara, međutim, za protivgradnu zaštitu izdvojen je svega 14,1 milion, a ostatak je uložen u meteorološke i hidrološke poslove. RHMZ se oslanjao na to da će opštine nabaviti rakete iako o tome nisu imali podatke. Tako je maja 2017. RHMZ poslao dopis lokalnim samoupravama za nabavku 6.000 raketa, iako je sezona počela 15. aprila. Do 15. maja RHMZ je dobio od opština 852 rakete, a očekivao je, ističe se u izveštaju DRI, da će dobiti još hiljadu do 1.500 raketa. Za sve to vreme, Zavod je sa samo nekoliko opština imao potpisane sporazume o saradnji te je DRI zaključio da je efikasnost protivgradne zaštite ugrožena jer RHMZ ne raspolaže pouzdanim podacima.

U celoj Srbiji inače postoji 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica, u koje u poslednje dve i po godine, kako je pokazala analiza DRI, RHMZ nije uložio ništa, osim u osnovne popravke. DRI je utvrdio i da je RHMZ poslednje tri godine raspolagao sa manje raketa nego što je potrebno, ali da čak ni one nisu upotrebljene. Tako je svaka opština u Srbiji u 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine. Te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa. Očigledno veliki problem u funkcionisanju ovog sistema jeste i neujednačen pristup opština i koordinacija sa nadležnima. Od 145 opština, tokom ove tri godine, samo je njih 24 redovno doniralo rakete, a 70 nije uopšte doniralo rakete, dok je finansiranje strelaca bilo redovno u 70 opština.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas da Srbija još nije konsolidovala mrežu protivgradne zaštite jer se nekada teritorija Srbije od grada branila sa pozicija iz Slavonije i istočne BiH. „Najosetljiviji deo su nabavka raketa koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, ali i slabo plaćeni strelci“, ističe Prostran.

Kod nas i dalje, kako kaže, postoji samo sistem odbrane od grada raketama, iako je bilo predloga da se zaštitimo i nekim drugim sistemima.

– Bilo je predloga i to su predstavljali stručnjaci sa Mašinskog fakulteta da se uvede mobilni sistem protivgradne zaštite višecevnim bacačima, potom postojala je i ideja zasejavanja gradonosnih oblaka mlaznim avionima, ali ni to nije zaživelo jer nismo imali dovoljno takvih aviona – napominje Prostran.

On podseća da je i dalje malo onih koji osiguravaju svoje useve, nekih 10 odsto, ali i da je problem mnogo kompleksniji, jer nam nedostaju rakete, bolje obučeni strelci, a bitna karika je, kako kaže, i dobra regionalna saradnja.

U Srbiji u proseku godišnje je 49 dana sa gradom, posmatrajući od 1981. najviše grada palo je u zapadnoj Srbiji i delu Šumadije, Fruškoj gori i Sremu, kao i južnoj Bačkoj, Kopaoniku i u delu južne Srbije. RHMZ je 2017. odbranu od grada sprovodio na više od 7,7 miliona hektara, od čega je 5,1 milion poljoprivredno zemljište.

Analitičar Vojislav Stanković kaže da su klimatske promene uz sve ostalo toliko negativno uticale na našu poljoprivredu da je za poslednjih 18 godina stopa rasta 1,4 odsto, što je na nivou supsaharskog regiona. Nedostatak novca svakako je, kaže Stanković, glavni razlog zbog kog imamo zastarelu tehnologiju. „Nema dovoljno novca za rakete, strelci su stari, a osiguravajuće kuće restriktivne, jer često se dešava da poljoprivrednici ne mogu da naplate osiguranje. Osim toga, i dalje je jako malo onih koji mogu da plaćaju ta osiguranja – ističe Stanković.

On napominje da ni Ministarstvo poljoprivrede nema baš jasne ciljeve šta bi trebalo da radi. „Agrarni budžet izgleda skromno na prvi pogled, ali su ta sredstva ipak značajna. Mislim da bi mogao mnogo efikasnije da se koristi“, naglašava Vojislav Stanković.

 

Izvor:  Lj. Bukvić  – DANAS.RS