Завод за заштиту природе Србије и Регионална канцеларија за источну Европу и Централну Азију Светске асоцијације за заштиту природе IUCN, организују 09. маја 2018. године Свечану академију у Српској академији наука и уметности у Београду, поводом обележавања 70 година рада и институционалне заштите природе у Србији и свету.
Завод за заштиту природе Србије је основан Уредбом Владе Републике Србије 30. априла 1948., а IUCN 18. октобра 1948. године, што показује да је Србија од самих почетака институционалне заштите природе препознала и прати светске токове и процесе у овој области.
Оснивањем Завода за заштиту природе Србије, започиње институционaлни рад у заштити природе наше земље, која се по својим одликама и разноврсношћу сврстава у ранг светски значајних центара. Природна баштина наше земље, својим одликама и вредностима, Србију сврстава у један од 153 светских центара биодиверзитета и заједно са западним Балканом, један од шест европских центара биодиверзитета.
На основу студија о заштити које је израдио Завод, до сада је заштићено 7,48 % територије Србије (5 националних паркова, 16 паркова природе, 20 предела изузетних одлика, 70 резервата природе, 314 споменика природе и 4 заштићена станишта). Посматрајући категорије заштићених природних добара, највећи део, у односу на укупну заштићену површину, заузимају Паркови природе 296.285,74 ha и то „Стара планина“, „Голија“, Златибор“, „Радан“, Национални паркови, од којих је највећи по површини НП „Ђердап“ простиру се на 123.663,44 ha (21,18%), Предели изузетних одлика 106.362,23 ha (18,22%), Специјални резервати природе 49.418,05 ha (8,47%), док свака од преосталих категорија заузима испод 1% од укупно заштићене површине.
На основу предлога Завода, као природне реткости, строго је заштићено 1.735 биљних и животињских врста, а још 853 врсте биљака и животиња је под заштитом државе. У циљу очувања врста, реализују се акције као што су успостављање хранилишта за белоглаве супове и медведе, мониторинг дивокоза, затим сова на Старој планини и медведа на Голији, очување станишта ретких биљних врста као што су: дивљи божури, кукурјак, коцкавица, венерина влас и многе друге. Стручњаци Завода учествују и у поступку збрињавања повређених дивљих врста животиња и оних који се налазе у заробљеништву.
Завод за заштиту природе Србије од свог оснивања објављује стручни часопис „Заштита природе“. У оквиру издавачке делатности објављена су капитална дела за заштиту природе, националне Црвене књиге, у сарадњи са научним институцијамa и то: Црвена књига флоре Србије I, Црвена књига дневних лептира и Црвене књиге фауне I и II: водоземци и гмизавци, а до краја године биће објављене Црвене књиге и за птице и правокрилце. Значајне су и едиције о заштићеним подручјима (Парк природе „Шарган Мокра Гора“, Предео изузетних одлика „Власина“, Споменик природе „Церјанска пећина“) и врстама (Заштићени храстови, Сури орао, Белоглави суп…).
У оквиру учешћа у спровођењу конвенција и европских директива о заштити природе, Завод ради научно-стручне основе за номиновање и укључивање наших подручја у међународно значајна подручја за заштиту природе:
– За Емералд мрежу – паневропску мрежу заштићених природних добара, Завод је издвојио 61 подручје као посебно значајно за очување и заштиту дивљих биљних и животињских врста и њихових станишта. Укупна површина ових подручја је 1.019.269 hа или 11,54% територије Србије;
– Утврђена су 42 међународно значајна подручја за птице (Important Bird Area – IBA), 61 подручје од међународног значаја за биљке (Important Plant Area – IPA) и 40 одабраних подручја за дневне лептире (Prime Buterfly Areas);
– За програм UNESCO „Човек и биосфера“, на основу предлога Завода проглашен је 2001. године први резерват биосфере у Србији „Голија-Студеница“;
– Јачање Еколошке мреже наше земље и утврђивање подручја за европску мрежу NATURA 2000 подручја, као значајне активности за Преговарачко поглавље 27.
У наредном периоду ангажовање у заштити природе биће усмерено на повећање процента територије земље у статусу заштићеног природног добра, а за који тежимо да ускоро пређе 10% територије Србије и тиме испунимо један од стандарда за заштиту природе ЕУ. Такође, планиран је и рад на проширењу броја заштићених подручја која ће имати статус међународних природних добара и светске природне баштине. Паралелно са овим делатностима, радиће се на установљавању система управљања заштићеним подручјима и природним ресурсима који ће омогућавати развој усклађен са очувањем природних вредности и потенцијала наше земље.