Ово је ловац „Рогожарски ИК-3“, понос српског ваздухопловства и, ако не најбољи, један од најбољих ловаца на свету пред избијање Другог светског рата. Имао је многоструко боље маневарске способности од поноса немачког Вермахта „Месершмита“, са којим су Немци освојили целу Европу и чувеног британског „Спитфајера“.
Овај авион „ду 1938Рогожарски ИК-3“ је изграђен у „Првој српској фабрици аероплана Живојина Рогожарског“ у Београ. године, као резултат подухвата српског приватног предузетништва конструктора и инжењера Љубомира Илића, Косте Сивчева и Слободана Зрнића.
Већ у првом пробном лету, који је водио искусан ваздухопловац капетан Никола Бјелановић, средином 1938. године, прототип „Рогожарски ИК-3“ је показао изврсне карактеристике.
Авион је представљао комбинацију карактеристика британског „Хокер харикена“ и немачког „Месершмита Ме-109“, али је по својим перформансама и спољашњем изгледу највише личио на француског ловца „Моран-Солније МС-406“ који је имао исти мотор као „Рогожарски ИК-3“, али је постизао за око 40 km/h мању брзину. Управо због таквих карактеристика „Рогожарски ИК-3“ је сматран најбољим ловцем на свету у своје време.
Немачки „Месершмити“ које је наша Краљевина купила 1938. године коришћени су за увежбавање пилота на авионима „Рогожарски ИК-3“, како би се увежбавала тактика пред неминовни окршај који се очекивао са Немцима.
На жалост, на почетку масовне серијске производње овог авиона, почиње Други светски рат, тако да је наша војска опремила тек прву ескадрила од 12 летилица „Рогожарски ИК-3“ током лета 1940. године.
Ловци „Рогожарски ИК-3“, који су успели да полете 6. априла 1941. године оборили су над Београдом тачно десет немачких авиона и показали се у одличном светлу у окршају са огромном немачком ескадрилом.
На жалост, Немци су, током окупације, однели у Немачку целокупну опрему и планове за производњу нашег ловца „Рогожарски ИК-3“. Касније је фабрика страдала и у Савезничким бомбардовањима, по наруџби Тита и избору мета Коче Поповића и Пека Дапчевића, док комунисти нису били у стању да покрену домаћу авиоиндустрију, каква је постојала у нашој Краљевини са чак 11 фабрика авиона на територији данашње Србије:
—“Прва српска фабрика авиона Живојина Рогожарског“ у Земуну
—“Икарус“ у Земуну
—“Змај“ у Земуну
—“Утва“ у Београду и Панчеву
—Индустрија авионских мотора у Раковици
—Југословенска индустрија аеропланских мотора „Хиспано Суиза“ у Београду,
—“Телеоптик“ у Земуну
—“Нестор“ у Београду
—“Микрон“ у Земуну
—Аеропланска фабрика при Ваздухопловно-техничком заводу у Краљеву
—“Јасеница“ у Смедеревској Паланци.
Колико данас Србија има фабрика авиона и колико производи авиона? Да ли Србија данас може да произведе најбољи авион ловац на свету?
Не дајте да вас удбашки националисти варају и причају бајке о „заосталости“ наше Краљевине.