Za ovaj članak me inspirisala intelegencija belih bundeva. Biljke imaju svest? biljke mogu da vide? biljke imaju električne impulse, biljke sposobne “da čuju” otkrili su da korenje raste prema specifičnim frekvencijama ili vibracijama. Što je još iznenađujuće pronašli su da korenje među sobom emituje zvučne talase (npr. kod kukuruza). Utvrdjeno je da bor i hrast mogu da emituju ultrazvuk.
Biljke komuniciraju neprestano, kako nad zemljom, tako i ispod njene površine. Informacije koje pri tom razmenjuju, određuju njihov dalji rast i ponašanje. Biljke osećaju okolinu – dodir, zvuke, imaju sposobnost da u najranijim fazama rasta detektuje i reaguje na promene koje se dešavaju u njegovom okruženju. Postoje dokazi da biljke komuniciraju preko neke vrste “micelarnog interneta” formiranog od mikorizalnog micelarnog tkiva ispod površine zemlje
Hemikalije i hemijske poruke koje se razmenjuju među biljkama omogućavaju im da jedne drugima šalju upozorenja da se u blizini nalazi neka štetočina ili oprašivač poput pčele. Biljke proizvode električne signale (slaba negativna električna polja) koja mogu da osete pčele čija krila u letu proizvode pozitivno naelektrisanje.
Kada se dodirnu dve susedne biljke putem nadzemnog sistema, konkretno listovi, one emituju određene hemijske materije putem korena koje susedne nedodirivane biljke detektuju i reaguju u cilju adekvatne adaptacije na prisutnu konkurenciju. studija potvrdila je da biljke imaju veću sposobnost komunikacije nego što smo mogli da zamislimo.
Pokazalo je da biljke komuniciraju slanjem hemijskih poruka kroz vazduh kojima mogu da najave dolazak predatora. Biljke pokazuju inteligenciju i sposobnost procesuiranja informacija koje im pomažu da donesu odluke o budućim aktivnostima koje su im potrebne kako bi preživele u datom okruženju. Biljke su sposobne da međusobno komuniciraju, i to na način koji je mnogo složeniji nego što možemo i da zamislimo.
Biljke imaju sposobnost da odbace deo svog tela ukoliko u tlo dospe neka vreta kontaminacije tla, ili usled sušnog perioda da žrtvuju deo sebe , da odbace neke grane da bi ostale grane preživele. Drvece tokom jeseni iz lista povuče sve materije da bi u deblo i grane smestile biljni antifriz kojeg same naprave da spreče tokom mrazeva izmrzavanje i pucanje stabla.
Bela bundeva