Четници су били најдисциплинованији војници Србске војске који се по данашњим мерилима могу сврстати у неку врсту командоса. Србске Четничке формације су биле најелитније јединице не само на нашим просторима, него се слободно може рећи и у тадашњој Европи. Њихово главно деловање је било дејство у позадини непријатеља. Њихов задатак је био да се притаје, да пропусте непријатељске јединице, а онда да крену са дезорганизацијом позадине, да организују атентате на команданте, да уништавају страже или етапне станице.
Четници су морали да буду издржљиви и храбри. Полагали су Четничку заклетву на верност Отаџбини, Србству и јединици.
У случају да се заклетва прекрши били би сурово кажњавани, неретко и смрћу.
У Четничким јединицима био је велики број младих људи, ђака и студената. То су били млади идеалисти спремни да се боре за Србску националну идеју, али и људи који су поред патриотизма имали и одређену врсту авантуристичког духа.
Четнички одреди били су тамо где је било најтеже. Због специфичности њихових акција (напади из позадине, ризичне акције) смртност у јединицама је била веома велика.
Губици по акцијама износили су и до 62 одсто људства. Зато су одреди често расформирани, попуњавани новим припадницима и формирани нови.
На фотографији чета војводе Косте Миловановића Пећанца у манастиру св.Пантелејмона у близини Врања.1908.год.