Amarant sam upoznala kroz priču Mirjane Petrović u knjizi o samoniklom jestivom bilju pod nazivom Sunčeva trpeza. U stvari radilo se više o štiru, korovskoj biljci naših prostora i pripadnici porodice amaranta.
Priča govori o tome kako su Španci tek onda uspeli porobiti narode Meksika kada su im popalili polja amaranta i zabranili posedovanje i upotrebu istog.
Kasnije sam saznala da su čitavi naraštaji Meksikanaca umirali od gladi i neuhranjenosti što zbog nedostatka kalorija, što zbog nedostatka određenih za život esencijalnih gradivnih materija kojih osim kod amaranta, kod drugih namirnica nema.
Amarant je ipak uspeo preživeti daleko od civilizacije, u planinskim i pustinjskim delovima Meksika i na teritorijama van kontrole osvajača.
Pretprošle su mi se godine, sa kantom stajskog đubriva dobijenog od komšije, u baštu uselila i tri zrnca amaranta. Koji mesec kasnije, i ona su se pretvorila u tri raskošne, crvene lepotice. Te mi je godine promakao trenutak kada ih treba poseći, pa se seme amaranta uglavnom rasulo i za narednu sezonu po bašti zasejalo samo. Međutim prošle sam godine odlučila da ovako nešto ne prepustim slučajnosti i poučim se tajnama njegovog gajenja.
U nastavku nešto teorije i moje dvogodišnje baštensko iskustvo vezano za amarant.
Amarant se dobro zaseje sam. Prve biljčice niču po bašti već početkom maja i bez ikakvih se problema daju presaditi na trajno mesto. Ako ga sejemo za rasad, to možemo činiti od početka aprila pa do polovine maja meseca.
Seje se na utabanu podlogu kako se zrnca ne bi otkotrljala u dubinu i tek malo poklopi supstratom ili peskom.
Niče kada se temperature ustale na oko 18°C, a presađuje kada rasad dostigne visinu od desetak santimetara.
Razmak između biljaka treba da je od 25-30 cm, a između redova 60-90 cm.
Amarant voli sunce i ocedita zemljišta. Vlagu voli samo kada nije direktna, pa je s’toga dobro nakon presadnje i tokom leta zemljište na kome raste držati pod malčom.
Raste na svim nadmorskim visinama od 0 do 2400 m, prilično je sposoban adaptirati se na raznorazne klimatske uslove (osim na velike hladnoće) i odlično podnosi sušu.
Vegetacioni period biljke iznosi tri meseca pa je u sukcesivnoj proizvodnji odličan da prostor u bašti okupira tokom leta.
Amarant beremo tako što posečemo cele biljke ili samo njihov gornji deo gde se nalaze cvetne tj. semenske glave.
U zavisnosti od sorte ovo radimo prateći neki ili kombinaciju sledećih parametara:
-sečemo ga kada se cvetne glave počnu sušiti
-kada se osuši donja trećina biljke ili
-počevši od 85 – og dana nakon presadnje.
Odrediti datum berbe vrlo je važno zato što se pri kašnjenju seme raspe, pa ga ne pretekne puno za nas. Nakon što smo ih posekli, biljke se koji dan dosuše, pa se zatim seme otresa i od ostataka biljne mase čisti vejanjem.
Nutricionisti amarant smatraju jednom od najboljih namirnica za prehranu čoveka. On sadrži sve amino kiseline, bogat je mineralima, vitaminima i oligoelementima, i sadrži više belančevina od ostalih žitarica i pasulja.
U kulinarstvu renesansu doživljava nakon otkrića australijskog naučnika Džona Dauntona (John Downton) da u velikim količinama sadrži lizin, jednu od nekolicine za život esencijalnih amino kiselina. Drugi talas povratka amarant doživljava u poslednjih par godina kada sa sve češćom pojavom alergija tražene postaju namirnice bez glutena.
I to bi ukratko bilo to o uzgoju i karakteristikama proteranog, pa iznova otkrivenog amaranta.
Toliko i o nečasnom načinu vođenja ratova.
Možda se ovakvim pričama i dobrodošlicom amaranta u naše bašte proširi i svest o tome da cilj ipak ne opravdava sva sredstva i da dobro ostaje dobro ma koliko se oni koji mu žele naškoditi služili prevarama i zabranama.
Da li je i vama pažnju privukla ova neobična pseudo žitarica?
Imate li vi kakvog baštenskog ili kulinarskog iskustva sa članovima porodice amaranta?
„Naš“ štir, Amaranthus Retroflexus.I on je jestiv i ima sve iste karakteristike kao i Meksički i Latinoamerički osim što je manje rodan i nema jednu centralnu već dosta malih bočnih semenskih glava.
Ovo znatno otežava berbu i kasnije odvajanje semena ali je zato odličan za zelenu berbu.
Izvor