Симптоми болести:

Пламењача винове лозе напада све зелене делове винове лозе: лишће, младаре, цвет и цвасти са петељкама, младе бобице (плодове) и витице.

На лишћу се симптоми појављују у пролеће у облику жућкастих пега, које се виде на горњој страни лишћа.

У оптималним условима за развој паразита (ноћне температуре изнад 120Ц и 90% засићеност ваздуха влагом) појављују се карактеристичне беле превлаке на наличју листа. Ширење пега се зауставља на већим нервима листа.

Обично после појаве белих превлака ткиво листа почиње да одумире и поприма мрку боју. У повољним условима број пега се повећава и прекрије цео лист, што доводи до одумирања и отпадања листа. Сасушено лишће изгледа спржено-спаљено, па је болест по томе добила име.

Цвет може бити заражен и пре него што се отвори. У том случају цвет се сасуши и пропада. Уколико су услови повољни и на цвету се могу појавити плодоносни органи гљиве.

Плодови (младе бобице) могу бити заражени од момента заметања до појаве шарка (почетак зрења). Време прецветавања и чишћења новозаметнутих бобица од цветних капица је најосетљивији стадијум развоја винове лозе на заразу пламењаче.

Младари могу бити заражени и то нарочито врхови. Зараза младара је нарочито опасна за прпоришта и младе винограде.

 Plasmopara viticola је облигатни паразит, што значи да је уско специјализована на врстама из рода Vitis.

На виновој лози могу бити заражени само зелени делови, који на својој површини имају стомине отворе – зараза се остварује кроз стомине отворе. Лишће може бити заражено и преко рана на покожици. Бобице које су у фази зрења – шарак не поседују више стомине отворе и стога су отпорне на заразу.

Крајем лета и у току јесени гљива ствара споре, које презимљавају у остацима лишћа и земљишту – ооспоре. Ооспоре клијају у пролеће ако су лишће са ооспорама и земљиште засићени водом и ако је температура земљишта 80Ц, а то је обично када је температура ваздуха изнад 110Ц (распон од 11-300Ц, оптимум је 20-240Ц). Температура тла од најмање 80Ц мора трајати најмање 24 сата, уз оптималну засићеност водом да би ооспоре клијале.

Клијањем ооспора почиње развој гљиве. Стадијум гљиве, који врши заразу је стадијум зооспора,које се крећу и којима је неопходна кап воде за кретање.

За остварење примарне (прве) заразе у природи морају истовремено бити испуњени следећи услови:

  1. да се у природи налазе клијаве споре
  2. да је средња дневна температура ваздуха 2 до 3 дана изнад 110Ц
  3. да винова лоза има развијено лишће величине најмање 2-3 цм
  4. да кишни период траје најмање 2 до 3 дана и да у то време падне најмање 10 литара кише по 1м2.

У случају да један од ових услова није испуњен неће доћи до примарних зараза.

Развој мицелије у зараженом ткиву листа тече веома брзо, тако да је у стању да за неколико дана захвати велике делове листа.

За остварење секундарних зараза потребни су у природи следећи услови:

1. присутност клијавих летњих спора

2. да су зелени делови лозе влажни најмање 2-2,5 сата

3. да је температура ваздуха најмаје 120Ц

У току вегетације ствара се више генерација летњих спора и самим тим и више инкубационих периода – зараза. Образовање спороносних органа обавља се искључиво ноћу. Пошто број инкубационих периода зависи од температуре и влаге, то је могуће поуздано вршити прогнозу појаве зараза и на основу ње одредити тачан моменат за третирање винове лозе против пламењаче. Обично се не изводи прво третирање против примарне заразе, собзиром да су примарне заразе скоро увек ретке а услови за појаву расплодних органа најчешће неповољни (хладне ноћи). Прво третирање се изводи пред крај друге инкубације, односно прве секундарне заразе.