Када се име Милоша С. Милојевића спомене први синоним је историја – историчар. Међутмим, запоставља се, заборавља, а веома често не познају се други такође немерљиви Милошеви доприноси. Зато наше друштво настоји да великана српског постави на заслужно место, првенствено на мисији спознаје других такође изузетно битних деловања Милојевића.


Научни скуп са међународним учешћем који се по први пут одржава иначе и у самој Општини Богатић, па сами тим и о Милошу Миловићу за тему скупа има књижевност. Допринос Милоша С. Милојевића књижевности огледа се у прикупљању песама и обичаја које је Милојевић штампао у Државној штампарији од давне 1869. и то чак у три тома. Ово капитално дело има и свој четврти наставак о коме нажалост трага за сада нема, јер није никда званично изашло из штампарије, али писано Милошево сведочанство говори нам о овом делу.

Овим подухватом сам Милош се сврстао у ред са Вуком Караџићем, али у делу мисије коју су исто чинили – сакупљачи песама и обичаја. Песме које је Милош сакупио представљају за тадашње време обиман и тежак посао, јер су прикупљане под турском влашћу у деловима Старе – Јужне Србије као и Косова и Метохије, и као такве далеко су по обиму, структури врeдније, а доданто не истражене и можемо рећи непознате јавности. Његове збирке броје преко 1500 песама што је далеко већи број од песма које је Вук Караџић сакупио, али треба рећи да приликом штампе Милојевић није имао цензора Јернеја Копитара чиме саме збирке нису претреле немилосрдну рецензију, него су у народ српски дошле онако као су се баштиниле вековима!

Допринос Милојевића поред књижевности огледа си у ослободилачким српско- турским ратовима, о чему сведоче и његова ордењима окићена прса. Потом у културно- просветној мисији коју је активно спроводио у Јужној Србији. А с обзирмо да је од малих ногу задојен истинском вером, јер је дете угледног свештеника црнобарског, не можемо занемарити и несебичан допринос очувању српске вере. Ово су само некe од овоземаљских мисијa великог Милојевића, Академика Српске Краљевсеке академије.
Зато настојимо да кроз овакве научне скупове потпуно и неспорно расветлимо
немерљиве доприносе очувању српства у суштини. И тек тада са нестрпљењем
очекиваћемо сваког истинског србина да покуша оспорити Милојевића па макар то била и за сада – непризната древна српска историја због које му многи затреше и лик и дела!
Новица Крезић