You are here
Home > Društvo > Misterija zašto sve Škole u Mačvi nemaju ispravnu vodu za piće

Misterija zašto sve Škole u Mačvi nemaju ispravnu vodu za piće

Škole u Mačvi a koliko ih ima sa ispravnom vodom za piće je diskutabilno, malo je čudno zašto je takva situacija kad ima domaćinstava sa ispravnom vodom za piće. Nije tajna da ima domaćinstava koja imaju vodosnabredvanje sa 24 -36 metara.  A zašto ne i Škole? Pojedinci imaju snabdevanje ispravnom vodom za piće  za nekoliko članova domaćinstva  i za stoku a javne institucije gde boravi veliki broj osoba  naše dece nema ispravno vodosnabdevanje, doprema se voda u cisterni kao za s..,.

Postavljaju se uredjaji za prečišćavanje, mozda se hlorise voda. Hlorisanjem se uklanjaju patogene bakterije, ali se uništavaju i korisni mikroorganizmi (za razgradnju otpadne materije). Takodje, izvesna organska jedinjenja prisutna u vodi hlorisanjem grade hlorne derivate koji su kancerogeni.

Reč a i dve o vodi!

Mačvni imaju  površinske plitku vodu za piće nastalu ocednom metodom kroz tlo, atmosferske padavine su izvori vode za piće ali tek kad prodju kroz tlo na kojem boravimo. Priče kako neko ima izvor vode sa Cera ili od korita reke Drine ili Save  ne prolaze. Rečni tokovi su često nekontrolisani i zagadjeni opasnim materijama sa površinskih voda, te je kao takva neosporno neupotrebljiva za piće.

Površinske vode se obnavljaju padavinama ili iz izvora podzemnih voda. Podzemne vode su izvorišta koja se nalaze ispod površine zemlje i koje se povremeno dopunjavaju atmosferskim padvinama i površinskim vodama koje prodiru u vodonosne slojeve. Ove su vode prirorodno čiste i koriste se kao voda za piće.

Problem obnavljanju vode u izvorima podzemne vode nastaje iz nekoliko razloga, voda dospela na tlo ne može da dospe do podzemni rezervorara vode za piće, najveci deo padavina ispari u atmosferu.

Nedostatak vode za piće i pad nivoa podzemni voda u Mačvi se pojavio posle sprovedene komasacije 80-ti, početkom 90-ti se primetilo da se podzemne vode povlače i da je voda sve dublje. Najveći razlog je što se za komasaciju zemljišta uklonio veliki broj stabala koja su rasla oko parcela, biljke su te koje omogućavaju atmosferskim padavinama da dospu u dublje slojeve gde su prirodni rezervoari vode. Biljke svojim sistemom korena idu i preko 10-15 metara u tlo, osmoskim pritiskom koren biljki se širi i skuplja i pored korena biljki voda odlazi u dublje slojeve zemljišta, niste znali da se koren biljke širi i skuplja e pa sad znate, pored korena biljke ima prolaza za vodu,  biljke imaju i sistem komunikacija izmedju sebe skalarnim talasima, biljke ako se zagadi zemljište pesticidom umeju da pesticid sprovedu u odredjenu granu i da žrtvuju granu, odbace deo stabla da bi opstale, biljke su intelegentne ali neću o tome jer nije tema.

Vodonosni slojevi nestaju i zagadjuju se uništavanjem rastinja i sečom šuma. . Poljoprivredna zemljišta prekrivena agrohemikalijama i kontaminirane površinske vode ugrožavaju podzemne vodotokove. Tampon i zone šipražja ne samo da ublažuju odnošenje herbicida, nego i sprečavaju prodiranje herbicida i nitrata iz djubriva u površinskkom sloju zemljišta i u vodama. Sledeci razlog je upotreba velike mehanizacije jer se svakim prolazom mašine ispod točkova stvara takozvano plužno stopalo utabana staza koje ne propušta atmosverske padavine dublje u tlo.

Mačva će u skorijem periodu da ima Veliki problem, sve manje količine vode za piće, i već ima sve manje ispravne vode za piće, za 50 godina ko doživi i opstane pominjaće naše vreme  i zagadjivanje za prirod kao mračni srednji vek iz doba crkvene inkvizicije,  spaljivanja veštica i kuvanjem u kazanu sa katranom.

Na planeti zemlji  samo 2.5% vode se  odnosi na slatku vodu, pa čak je i od te količine samo 20% pogodno da se uz relativno malu popravku (prečišćavanje i dezinfekciju) iskoristi za ljudske potrebe.

Zagadjenje podzemnih voda nastaje upravo zbog poljoprivrednih aktivnosti, koje podrazumevaju korišćenje veštačkih djubriva.

Istraživanje koje je sprovedeno rangiralo je Srbiju na 47. mesto od 180 zemalja po količini i kvalitetu resursa vode. To znači da Srbija ne spada u zemlje siromašne vodom, ali ni onoliko bogata koliko se prethodnih decenija mislilo.

Pred našim očima tiho polako i neprimetno dešava da stranci kupuju izvore čiste pitke vode.

U skorijoj budućnosti biće vodeni  plavi ratova, rat za vodu.

Top