Ujedinjene nacije nas upozoravaju da ukoliko u narednih 10 godina ne poradimo na drastičnom smanjenju zagađenja, postoji šansa da će doći do velikog, takozvanog šestog masovnog izumiranja u istoriji. U suprotnom, trećini planete preti velika opasnost od nestanka.
Trenutno se sa izumiranjem suočava čak milion od 8 miliona vrsta na planeti, i to u okviru perioda od samo 10 godina, što je za najmanje deset hiljada puta više nego u poslednjih 10 miliona godina. Glavni uzroci su: smanjenje broja prirodnih staništa, eksploatacija prirodnih resursa, klimatske promene i zagađenje.
O šestom velikom izumiranju već je bilo reči, iako je sada očigledno da postoji rok, odnosno da je naredna decenija kritična. Očuvanje biodiverziteta bilo je u planu još od samita u Japanu 2010. godine, na kojem su dogovoreni ciljevi koji su trebali da se dostignu do 2020. godine, ali u tome nismo uspeli. Upravo zbog toga je sada povećana odgovornost, ali i opasnost.
Postoji 20 tačaka na kojima treba raditi, od smanjenja emisije ugljen-dioksida do prehrambrene industrije. Jedan od ciljeva posvećen je davanju statusa zaštićenosti određenim lokacijama, od kojih bi 10 odsto bilo pod „strogom zaštitom“. Takođe, važno je i smanjenje plastičnog otpada, kao i upotrebe pesticida. Ciljevi su usmereni i ka cirkularnoj ekonomiji, ali i kvalitetu ljudskog života, u smislu bezbednosti koja se tiče konzumiranja hrane i vode, naročito u ugroženim područjima.
Očekuje se da će plan će biti završen i usvojen u oktobru na samitu o biološkoj raznolikosti u Kunmingu u Kini.
Kako je čovečanstvo izmenilo 75 odsto teritorija na zemlji i 66 odsto podvodnog sveta, čitavi ekosistemi su umnogome promenjeni. Čak 600 vrsta biljaka je nestalo u poslednjih 250 godina, dok je generalno brzina nestanka vrsta 500 puta brža od potencijalne mogućnosti od strane ljudskog faktora da je spreči.
Povećanje populacije predstavlja važno pitanje kada je reč o resursima s kojima raspolažemo. Trenutan broj ljudi na svetu iznosi 7,6 milijardi, a očekuje se da će do 2030. porasti na 8,6 milijardi, odnosno dostići 9,8 milijardi do 2050.
Autor: Jelena Cvetić
Preuzetio sa: https://www.energetskiportal.rs